U Kini više neće graditi zgrade više od 500 metara

Naglašavajući da je ovo poziv da se pokrene „novo doba“ kineske arhitekture, Ministarstvo i Komisija za nacionalni razvoj i reforme u svojoj direktivi traži da zgrade odražavaju kulturu i duh kineskih gradova.

Zabrana izgradnje objekata viših od 500 metara u Pekingu je na snazi još od 2016. godine, kada je zahtevano i da se prestane sa izgradnjom predimenzioniranih, ekscentričnih i čudnih zgrada.

„Nije problem samo visina. Radi se o kineskoj kulturi u urbanom kontekstu, duhu grada i savremenom izgledu. Akademska zajednica je dugo raspravljala o ovom problemu, a sada se to konačno našlo i u zvaničnom vladinom dokumentu“, napominje profesor azijske arhitekture Li Šiđao.

Od deset zgrada koje su više od 500 metara širom sveta, polovina se nalazi u kontinentalnoj Kini. Među njima je i drugi najviši oblakoder na Zemlji, vijugavi Šangajski toranj visok 632 metra i finansijski centar „Ping An“ u Šendženu, visok 599 metara.

U poslednje dve godine pridružili su im se pekinški Siti toranj i „Tinjin“ KTF finansijski centar, sedma i deveta najviša zgrada na svetu. No, trend gradnje visokih zgrada sve više opada.

Broj novih zgrada u Kini od 200 metara ili više opao je prošle godine za gotovo 40 odsto, pokazuju podaci Veća za visoke zgrade i urbanizam. Novi predlog je da zgrade ne budu više od 180 metara.

Fei Čen, profesor arhitekture na britanskom Univerzitetu u Liverpulu, opisao je granicu od 500 metara kao „prilično proizvoljnu“, dodajući da su oblakoderi od 499 metara „još uvek vrlo, vrlo visoke zgrade“, no slaže se da je novi vladin dokument potvrdio rastuću netoleranciju prema previsokim zgradama.

Nova ograničenja ne odnose se samo na aspekt dizajna, već imaju i ekonomsko opravdanje, jer posle određene visine, troškovi izgradnje oblakodera eksponencijalno rastu sa svakim dodatnim spratom. Zbog trenutne nepovoljne ekonomske situacije, kineski gradovi su prepuni nedovršenih tornjeva. Prema zvaničnim podacima oko 70 zgrada u Kini koje će biti više od 200 metara trenutno je „na čekanju“.

Profesor Li smatra da je ograničenje visine, s akademske tačke gledišta, najmanje važan deo novih vladinih smernica. Napominje da ovaj dokument zabranjuje i plagiranje i imitaciju zgrada, za šta su najočiglediji primer kineska Ajfelova kula i grad Tajms inspirinsan Londonom u predgrađu Šangaja.

„Izričita zabrana plagiranja mogla bi biti izuzetno korisna u zemlji u kojoj je nivo kvaliteta veoma različit. Sasvim je očigledno da se kvalitet arhitektonskih rešenja razlikuje od grada do grada. Na primer, gradovi na istočnoj obili ili u razvijenijim područjima imaju mnogo bolja arhitektonska rešenja, ali u gradovima u unutrašnjosti i dalje se mogu videti kopirani projekti“, napominje profesor Čen.

Vlada planira i da napravi „crnu listu“ arhitekata koji su plagirali projekte kako bi se obezbedilo poštovanje zakona i propisa o izgradnji.