Auto-industrija zapošljava oko 30.000 Vojvođana

To potvrđuje i podatak da u Vojvodini, po rečima predsednika granskog sindikata industrije, energije i rudarstva UGS „Nezavisnost” Milorada Panovića, u auto-industriji radi blizu 30.000 radnika, što je oko polovine ukupno zaposlenih u toj delatnosti u Srbiji.

Domaći proizvođači u tom sektoru privrede vezani su za proizvodnju u tom sektoru u Evropi, a ona je, zbog pandemije koronoavirusa, praktično, stala. To je, naravno, uticalo i na rad u pogonima kompanija auto-industrije koje posluju u našoj zemlji pa se tokom vanrednog stanja, koje je potrajalo gotovo dva meseca, u njima uglavnom nije radilo, a u onima gde jeste, kapacitet proizvodnje bio je smanjen. Polovinom prošlog meseca situacija se promenila, privreda je u svim sektorima počela da se budi pa su i pojedini pogoni u auto-industriji ponovo aktivni. Ipak, naglašava Panović, dinamika proizvodnje, odnosno uspostavljanje uobičajenog obima rada u velikoj meri zavisi od nastavka proizvodnje u toj industriji u Evropi, odnosno evropskih partnera jer, dok u evropskim fabrikama ne bude proizvodnje, neće je biti ni tamo gde se proizvode komponente za automobile.

– Procenjujemo da je u auto-industrij u Srbiji angažovano između  60.000 i 65.000 radnika, a u pogonima se proizvode komponente za poznate proizvođače – Reno, BMV, Mercedes, Folksfagen, Fijat – kaže Panović. – U pojednim fabrikama u našoj zemlji proizvodnja je ponovo pokrenuta, ali se, uglavnom, i dalje radi sa smanjenim kapacitetima.

Treba reći da je pandemija koronoavirusa u svim zemljama izazvala poremećaje u radu gotovo svih sektora privrede, ali je dovela i do promene potrošačkih navika. To je prouzrokovalo pad kupovine proizvoda koji nisu neophodni, a među njima su, svakako, i novi automobili, pa oporavak u toj privrednoj grani, sigurno je, neće biti ni brz ni lak. Prekid poslovanja u auto-industriji reflektovaće se i na radnike i na poslodavce i u Srbiji, ali i na mnogo širem planu. Zbog pada potražnje za novim automobilima, manja je potreba za radnicima, ali će ona, kad bude uspostavljen uobičajeni rad, rasti. Kako će se poslodavci ponašati, zavisiće od mnogo faktora, ukazuje Panović, ali, srećom, u Srbiji u tom sektoru nije bilo ozbiljnijih otpuštanja, a kad se to i dešavalo, bez posla su, uglavnom, ostajali ranici kojima nije produžavan ugovor o radu na određeno vreme. Jedino je u fabrici „Hačinson” bez radnog mesta ostalo 238 stalno zaposlenih. 

– U kompaniji „Drekslmajer”, kao najvećem poslodavcu u toj branši u Vojvodini, u kojoj radi oko 6.000 radnika, nije bilo značajnih otpuštanja, a to se ni ne očekuje. Budući da prizvodnja u Srbiji zavisi od one u Evropi, može se očekivati da će se, čim tamo bude pokrenuta, to u pozitivnom smislu osetiti i kod nas – kaže Panović.

Po njegovim rečima, auto-industrija u celom svetu suočena je s velikim padom potražnje, a time i proizvodnje, pa i poznati proizvođači automobila, poput „Renoa”, još nisu započeli proizvodnju.

I dok je tokom varednog stanja najveći broj radnika u auto-industriji  koristio godišnje odmore, sada se, a dok se ne uspostavi uobičajena proizvodnja kao pre pandemije, većina kompanija opredelila za to da radnike uputi na plaćeno odsustvo.

– Tokom plaćenog odsustva isplaćuje se zarada čija visina zavisi od kolektivnih ugovora – kaže Panović. – To, zapravo, znači da bi radnicima trebalo da bude isplaćeno 60 odsto prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, s tim što taj iznos ne može biti manji od minimalne zarade.

– Auto-industrija trpi velike gubitke i mnoge kompanije smanjuju troškove, a to se, nažalost, najčešće odražava na zaposlene pa je, recimo, u „Renou” u Francuskoj bez posla ostalo čak 15.000 radnika. Sigurno je da su mnoga radna mesta u auto-industriji u Srbiji sačuvana i zbog mera Vlade Srbije jer je pomoć bila uslovljena time da se broj zaposlenih do jeseni ne smanji više od deset odsto pa su se poslodavci, u principu, uklapali u to pravilo, što im je omogućilo pravo da koriste pomoć države usmerenu ka privredi – kaže Panović.

D. Mlađenović