Kosta Papić predlaže drastične promene pravila fudbalske igre (1)
Fudbal je decenijama najpopularnija sportska igra u svetu. Ima mnogobrojne obožavaoce, ali je najtvrdokorniji kada su u pitanju eventualne promene pravila.
Zanimljivu ideju o njihovim izmenama ima novosadski trener Kosta Papić, koji više od dve decenije radi s najboljim klubovima u Africi.
- Fudbal je sportska igra s loptom koja je pretrpela najmanje izmena– rekao je Papić. - Svi ostali sportovi menjali su pravila koja su povećala kvalitet i interesovanje u javnosti. Nećemo objašnjavati zašto je do toga došlo, ali je poenta u tome da to nije bilo samo da se nešto promeni. Ne treba da postojeća pravila modifikujemo, nego ta pravila treba potpuno da se promene. Sva pravila koja su donošena do sada i koja su testirana u raznoraznim ligama (nemačkoj, italijanskoj i mnogim zemljama za koje ne znamo), nisu našla primenu. Verovatno iz nekog određenog razloga. Pokušao sam da njihovom promenom doprinesem razvoju i napretku fudbala. Moje iskustvo u Evropi i Africi, gde sam vodio razne selekcije i timove, pomoglo mi je da dođem do zaključka da bi se fudbal direktno promenio nabolje.
U kom smislu ?
- Te promene bi doprinele da nam igrači više nisu u toj meri iscrpljeni kao sada. Smanjio bi se broj povreda, jer smo, u situaciji koju imamo. došli do toga da fudbalska utakmica traje praktično u nedogled. Vi danas ne dolazite na utakmicu kao što se nekada dolazilo, kada ste stizali sat i po pred početak, odgledali sat i po vremena (reč je o prvenstvenim susretima gde nema produžetaka) i posle odlazili kući. To ukupno izađe oko tri sata. Sada utakmica traje i po tri-četiri sata. Sat vremena ranije dođeš na utakmicu, pa zagrevanje, izlazak igrača na teren, rukovanje, slikanje, priprema za početak... Zatim, sledi 45 minuta prvog poluvremena efektivno, a može da potraje i čitav sat: onaj se povredio, drugi simulra povredu, ulazak doktora, itd. Pa dolazi 15 minuta odmora i potom opet izlazak na teren i ponovo slične stvari kao u prvom poluvremenu. I sve to produžava vreme boravka na stadionu. Pitam se: da li se iko seća koje je drugo poluvreme trajalo 45 minuta? Ne više! Ono traje minimum 60 minuta, zbog promene igrača i povreda, simuliranja, taktičkog odugovlačenja. Što se tiče promena koje bi trebalo da uslede i odnose se na iskorišćenost igrača, njihov zamor, vreme oporavka i rehabilitacije, sve bi se ubrzalo i tehničko-taktički sve to potpuno menja. A ostaje u okvirima u kojim fudbal postoji. Broj igrača na terenu je isti, ostale bi dimenzije terena, osnovna pravila igre - korner, penal, ofsajd. E, sada, fudbalski sudija više nije glavni akter meča, nego vraća poziciju koju je imao. On je tu da presudi kada je došlo do prekršaja. Nije on taj koji utiče na rezultat, niti onaj koji bi trebalo bilo šta da promeni. On samo treba da bude deo fudbalske igre i da presudi da li je postojao faul, ofsajd ili penal. Ništa više. On treba samo da bude zaštitnik pravila – sudija. Zato se tako i zove.
Kada sve to pogledamo dolazimo do još jedne značajne stvari, a to su vreme za reklame sponzora i finansijski efekat. Setimo se pre dvadesetak godina na SP ili šampionatima Evrope, ili u nacionalnim prvenstvima, da je svaki izlazak lopte van terena i svaki prekid bio propraćen reklamom. I dolazili smo u situaciju da su nam te reklame smetale. Prećutno je doneto pravilo da ih više nema. Sada imamo 45 minuta fudbala bez reklama. Odgledamo utakmicu i dolazi poluvreme. U tom intervalu sponzori imaju vremena za oglašavanje. Omogućava se prostor za njihove oglase, pa i manji klubovi mogu da imaju određenu materijalnu sigurnost. Veliki klubovi, pogotovo iz “Liga petice” (Engleska, Španija, Italija, Nemačka, Francuska), nemaju taj problem. Klubovi iz siromašnih zemalja na ovaj način mogu da izdržavaju igrački potencijal i sistem takmičenja. Kada to sastavimo od početka do kraja, dolazimo u poziciju da, kada tehničko-taktički, kada igrački oporavak i njihovo vreme provedeno na terenu, kao i interesovanje gledalaca pored TV-a, ali i onih koji dolaze na stadione, povećavamo, a time smo povećali i zanimanje za manje klubove. Sada u Nemačkoj imamo prosek od 50.000 gledalaca po utakmici, u Engleskoj između 50 i 80.000, a o Realu i Barseloni i da ne pričam. Rumunija, Bugarska, Hrvatska, BiH i Srbija takođe imaju fudbalere. U Brazilu ili Argentini i Južnoj Africi imate derbije na kojima je po 100.000 ljudi, a na ostalim utakmicama ih nema ni 2000. Da bi se to promenilo u fudbalu, a može, treba popraviti poziciju u kojoj je sada.
S. Jakovljević
SUTRA: Efektivno trajanje utakmice 60 minuta