Putarina na magistralama vraća kamione na auto-puteve
Postojanje mreže auto-puteva u svim zemljama obezbeđuje brže i bezbednije odvijanje saobraćaja, a prelazak teretnog saobraćaja na auto-puteve doprinosi smanjenju gužvi i oštećenja na putevima nižeg ranga, a svakako ima pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Iako se to dobro zna, pojedini vozači teretnjaka, ne želeći da plate putarinu, umesto auto-putem, saobraćaju državnim putevima.
Da bi se ta praksa što je moguće više iskorenila, u mnogim državama putarina se naplaćuje i na magistralnim putevima. Da li će tako biti i u Srbiji, odnosno da li će u budućnosti teretnim vozilama koja krstare srpskim drumovima izbegavajući auto-put biti naplaćivana putarina, videće se, a nedavno je direktor JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak istakao da se o tome razmišlja. Po njegovim rečima, i pored mogućnosti da se koristi auto-put, na pojedinim saobraćajnicama ima gužve, odnosno nije došlo do njihovog rasterećenja. To je i razlog, ukazao je Drobnjak, što se razmišlja o tome da na putevima kojima saobraća dosta teških vozila, a u cilju veća bezbednosti, počne naplata putarine, da bi se oni primorali da koriste auto-put.
To se odnosi na puteve u celoj Srbiji, pa naravno i u Vojvodini, gde ima nekoliko državnih puteva I B reda, koji su različito opterećeni, odnosno ne krstari svima isti broj vozila. Kako su za „Dnevnik” rekli u JP „Putevi Srbije”, prošle godine je, na osnovu analize podataka o saobraćaju s deonica u Vojvodini, nekoliko državnih puteva I B reda bilo veoma opterećeno, a najviše onaj koji povezuje Novi Sad i Rumu. Naime, državnim putem broj 21, Novi Sad – Irig – Ruma tokom prošle godine u proseku je dnevno saobraćalo 9.335 vozila svih kategorija. Sledi državni put broj 14 – Pančevo–Kovin, kojim se, u proseku, godišnje dnevno preveze gotovo 3.000 vozila manje, odnosno tokom dana krstarilo je 6.663 vozila.
Magistralni putevi postali državni
Prema Uredbi o kategorizaciji državnih puteva, mreža državnih puteva se kategorizuje na državne puteve prvog i drugog reda. Od tada je većina nekada magistralnih puteva, prekategorizovana u državne puteve I B reda. Državni putevi I reda kategorizuju se na državne puteve I A i I B reda, a državni putevi II reda kategorizovani su na državne puteve II A i II B reda.
Nešto manje vozila je tokom prošle godine saobraćalo državnim putem broj 10 – Beograd – Pančevo – Vršac – državna granica s Rumunijom, gde je i granični prelaz Vatin, dnevno 6.219 vozila, a državnim putem broj 20, koji je veza s državnim putem A-3 – Sremska Mitrovica, saobraćalo je oko 2.000 vozila manje. Naime, tim putem je prosečno tokom dana prolazilo 4.493 vozila, govore podaci JP „Putevi Srbije” iz 2019. godine.
Pošto te brojke govore o ukupnom broj vozila koja su tokom dana saobraćala nekim od tih državnih puteva, treba reći i to da najveći udeo imaju putnički automobili, a da slede autobusi i teretna vozila. Naravno, njihov broj se razlikuje od puta do puta, ali se, gotovo bez izuzetka, može reći da putevima koji prolaze kroz naseljena mesta svakodnevno prođe i nekoliko stotina teretnjaka pa zaista nije potrebno govoriti o tome kako to utiče na bezbednost svih učesnika u saobraćaju, intenzitet buke, kvalitet životne sredine…
Pored pomenuta četiri najopterećenija puta, kategoriju I B ima još nekoliko saobraćajnica: državni put broj 11 – državna granica s Mađarskom (granični prelaz Kelebija) – Subotica – veza s državnim putem A-1; državni put 12 – Subotica – Sombor – Oyaci – Bačka Palanka – Novi Sad – Zrenjanin – Žitište – Nova Crnja – državna granica s Rumunijom (granični prelaz Srpska Crnja); državni put 13 – Horgoš – Kanjiža – Novi Kneževac – Čoka – Kikinda – Zrenjanin – Čenta – Beograd. Isti rang imaju i državni put 15 – državna granica s Mađarskom (granični prelaz Bački Breg) – Bezdan – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Novi Bečej – Kikinda – državna granica s Rumunijom (granični prelaz Nakovo)...
D. Mlađenović
