EU pohvalila monetarnu politiku NBS

Srbiju su na današnjem dijalogu predstavljali guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.



Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenjuju da je "Narodna banka Srbije i u 2019. godini sprovodila monetarnu politiku u skladu s režimom ciljanja inflacije", što je i bila preporuka svim zemljama u okviru prethodnih dijaloga, saopštila je NBS.



Srbija je ovu preporuku, koja je ujedno i osnovni zakonski cilj Narodne banke Srbije, ispunila u potpunosti, uz inflaciju koja se tokom 2019. godine kretala oko donje granice ciljanog koridora, dodaje se u saopštenju.



"Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenjuju i da je domaći bankarski sektor dobro kapitalizovan i likvidan. Posebno se pozdravljaju značajni rezultati Srbije na planu smanjenja učešća problematičnih kredita, uz dalji dinamičan rast kreditne aktivnosti i ka privredi i ka stanovništvu".



Pozitivno su ocenjene mere koje je Narodna banka Srbije donela krajem 2018. a koje se odnose na neobezbeđeno nenamensko kreditiranje stanovništva po dugim rokovima otplate.



Zaključeno je i da mere koje se preduzimaju u cilju podrške većoj dinarizaciji daju dobre rezultate.



Napredak je vidljiv, kažu u NBS, pre svega kod dinarizacije depozita, što jeste ključno i za brži napredak u procesu dinarizacije kredita.



U tom cilju pozdravljeno je i donošenje regulatornih mera Narodne banke Srbije, kojima se podstiču dinarski plasmani mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima.



Ocene Evropske centralne banke i Evropske komisije u delu nadležnosti Narodne banke Srbije guverner Jorgovanka Tabaković smatra realnim.



"Činjenica da se inflacija u Srbiji nalazi na niskom nivou sedmu godinu zaredom jeste konkretna potvrda adekvatnosti monetarne politike u Srbiji. Činjenica je i da smo učešće problematičnih kredita drastično smanjili, kao rezultat primene strategije za njihovo rešavanje, kao i znatno povoljnijih uslova poslovanja u Srbiji”, rekla je Tabaković.



Evidentan je i zdrav rast kreditne aktivnosti, dodaje guverner.



"Krediti privredi rastu po dvocifrenim stopama već nekoliko godina, a dve trećine je odobreno mikropreduzećima, malim i srednjim preduzehcima. Investicioni krediti sa stanjem od oko 5 milijardi evra ćine 45 odsto stanja ukupnih kredita privredi", ističe guverner.





Činjenica je, kaže, i da je rast Srbije prošle godine bio dinamičan, što su i Evropska centralna banka i Evropska komisija istakle.



"Nakon rasta od 6,2 odsto u četvrtom tromesečju, u ovu godinu ušli smo sa odličnim tendencijama i rastom od 5 procenata u prvom tromesečju. I taj rast je odličan, posebno jer su se u martu osetile posledice pandemije na našu ekonomiju. Reagovali smo obimnim paketom mera kojima se čuvaju ljudi, radna mesta, plate, likvidnost, i pomaže se onima čije je poslovanje pandemija praktično zaustavila", ističe guverner.



Narodna banka Srbije je reagovala smanjenjem referentne kamatne stope, omogućavanjem finansijskog predaha u otplati kredita, operacijama po niskim stopama, kako bi se te stope dalje prenele i na privredu i stanovništvo.



Pandemija će, kaže, imati snažan kratkoročan uticaj na sve ekonomije, ali suština usmerenja Srbije ostaje nepromenjena.



"Naša projekcija privrednog rasta od najmanje 6 odsto u 2021. godini ukazuje na to da, zahvaljujući našim merama, očekujemo puni oporavak Srbije od efekata pandemije već sledeće godine, a to projektuju i sve institucije koje nas pažljivo prate. Važni su nam i brzina oporavka Evropske unije i u meri u kojoj svako od nas pojedinačno bude uspešan, i na zajedničkom planu ćemo biti uspešniji", istice guverner.



Čvrsto veruje, napominje, da je Srbiju ova svetska kriza samo nakratko usporila u dinamičnom rastu.



"To što smo u prethodnih osam godina stabilizovali našu ekonomiju, uz nisku inflaciju, uređene javne finansije, proširili bazu investitora uz rast koji vode investicije, i što su nam devizne rezerve na dvostruko većem nivou od nivoa koji je po međunarodnim kriterijumima optimalan - jasno govori da imamo veća očekivanja od nas samih nego što ih drugi imaju od nas", zaključila je Tabaković.