Biskupijski Karitas Zrenjanin radio i tokom vanrednog stanja

– Služba kućne nege i pomoći u kući radila je bez prekida i u vreme vanrednog stanja, jer naši korisnici imaju jednake potrebe bez obzira kakva je situacija – kaže direktor zrenjaninskog Karitasa Tibor Halmai. - U službi nege i pomoći u kući imamo šest medicinskih sestara i geronto-domaćica koje brinu o stotinu korisnika kojima je neophodna tuđa pomoć i nega.

U Karitasu od pre skoro pet godina funkcioniše i daljinski nadzor sa SOS pružanjem pomoći u kriznim situacijama pritiskom na panik taster. Reč je o projektu koji je zaživeo zahvaljujući donaciji i edukaciji Malteške organizacije Mađarske, a koji je prošle godine sufinansirao i Grad Zrenjanin.

– Zahvaljujući toj donaciji mi smo naših 40 korisnika opremili takozvanim panik tasterima. Tasteri koje korisnici nose na ruci imaju domet od 50 metara od modema koji se nalazi u kući. Što god da se dogodi, povreda, pad, ili neka druga kriza, korisnik pritiskom na panik taster o tome obaveštava dežurnu medicinsku sestru. Ona, potom, izlazi na teren i ustanovljava o čemu se radi. Ukoliko povreda zahteva zbrinjavanje, dalju brigu preuzimaju Hitna medicinska pomoć i zdravstvene ustanove – objašnjava Halmai.

Biskupijski Karitas ima odličnu saradnju sa Hitnom pomoći.

– Naše medicinske sestre su edukovane i kad od njih stigne poziv Hitna pomoć odmah izlazi na teren, jer zna da je on opravdan. Ova služba daljinskog nadzora radi non stop, sedam dana u nedelji, 24 sata. Tako je bilo i u vreme vanrednog stanja. Mi za sada imamo opremu za 40 korisnika, a potrebe su veće – ističe Halmai.

Jedino što u ovom trenutku u Karitasu ne radi jeste dnevni centar.

– Dnevni centar, u kom se okupljaju pokretni i polupokretni stari ljudi radi druženja, prestao je da radi 12. marta zbog bezbednosti. Iako su u pitanju male grupe, koje se i smenjuju svakog dana, bezbednost je na prvom mestu. Verujemo da ćemo već u junu moći da obnovimo i rad dnevnog centra. Našim korisnicima mnogo znači da nekoliko sati provedu u druženju sa svojim vršnjacima – zaključuje Tibor Halmai.

Tekst  foto: Ž. Balaban