Tema „DNEVNIKA”: Monstruozni zločini u kućama zatiru cele porodice
Nezapamćeni zločin koji se u nedelju u ranim poslepodnevnim satima dogodio u Ulici Ratka Pavlovića u Leskovcu, u iznajmljenoj kući u kojoj je živela petočlana porodica, i dalje je velika misterija.
Osim što se ne zna šta je Miloša I. (20) nateralo da sekirom masakrira oca Predraga, osamnaestogodišnju rođenu sestru Anu, maćehu i njenu ćerku (12), još veća je misterija što se zvuci krvavog pira nisu čuli ni u najbližem komšiluku. Kako svedoče ljudi koji žive u neposrednoj blizini mesta zločina, nijedan zvuk nije posvedočio da se iza zidove skromne kućice odvija horor.
Dosadašnji rezultati istrage ukazuju na to da je motiv zločina mržnja prema maćehi i njenoj ćerki, kao i psihičko oboljenje osumnjičenog.
Na licu mesta, u kući, pronađeni su sekira, pantalone i majica osumnjičenog s tragovima krvi.
Velikih porodičnih ubistava u Srbiji, nažalost, bilo je i ranije. Ubice se nisu ustezale da bez milosti pobiju cele porodice.
Jedan od najmonstruoznijih zločina koji je ikada počinjen na ovim prostorima, šestostruko ubistvo članova porodice Salma u Horgošu, otkriven je 1. februara 2005. godine. U dve porodične kuće u istom dvorištu na Segedinskom putu 21 ubijeni su Jožef Salma (69), njegova supruga Jolan (65), njihov sin Nandor (40), snaja Neli (34) i njihovo dvoje dece, David (13) i Beti (9).
Njihova likvidacija je ostala misterija i posle 15 godina, jer ubice nisu pronađene.
Neposredno posle stravičnog zločina, istražni organi su saopštili da je u svojoj kući Jožef Salma ubijen s više uboda nožem, a njegova supruga Jolan usmrćena je s više uboda nožem i presecanjem grkljana. U istom dvorištu, u kući s potkrovljem, njihov sin Nandor, snaja Neli i njihovo dvoje dece, David i Beti, ubijeni su iz blizine s po jednim metkom iz pištolja kalibra 7,65 milimetara.
Iza pobijene familije Salma ostala je vredna imovina: četiri kuće u Horgošu, jedna u Mađarskoj, voćnjaci u horgoškom ataru pod jabukama i breskvama, četiri putnička automobila, kombi, kamion TAM i čak pet traktora s priključnim mašinama i drugo.
Još jedan porodični masakr dogodio se u kanjiškoj opštini – u Martonošu i Oromu je 17. maja 2015. Rade Šefer (1960) iz Sente iz lovačke puške s više ispaljenih hitaca usmrtio snajku Nataliju Bajtai (1990), njene roditelje Šandora Bajtaija (1963) i Karolinu Bajtai (1972), suprugu Rožu Šefer (1968) i njene roditelje Jenea Traćika (1941) i Rožu Traćik (1947).
U nemilom događaju koji je šokirao Srbiju, počinilac krvavog pira je i sam stradao kada ga je u samoodbrani ubio gost iz Francuske, mladin teča.
Stravični događaji zbili su se samo dan posle svadbenog veselja povodom venčanja Natalije Bajtai iz Martonoša i Vlastimira Šefera iz Sente, priređeno u restoranu „Štrand” na obali Tise u Kanjiži. Porodični nesporazumi kulminirali su nakon svadbe, gde je bilo svađe, pošto otac mladoženje i počinilac stravičnog zločina nije s odobravanjem prihvatao sinovljevu izabranicu, ali bilo je i drugih porodičnih nesuglasica.
Monstruozno ubistvo 21. februara 1996. počinio je Borislav Čolić, pobivši tročlanu porodicu Smiljanić u Futogu. Kada je pozvonio na ulazu, vrata mu je otvorio Dobrivoje i Čolić je najpre ubio njega, na pragu, a zatim i Dobrivojevu suprugu Miomirku, koja je bila u drugom stanju.
Krvavom pohodu tu nije bio kraj. Čolić je u sobi zatekao Dobrivojevog i Miomirkinog trogodišnjeg sina Ivana, na noši. Pucao je i u njega.
Tri tela oblivena krvlju nisu mu smetala da zatim izvrši ono što je i bio motiv surovog zločina – pljačku. Kako se ispostavilo, Čolić je iz stana pobegao s koferom u kojem je, po tvrdnji oca ubijenog Dobrivoja, bilo 100.000 maraka.
Leskovčani još pamte Dragana Čedića
Leskovčani još pampet početak jula 2002. godine, kada je Dragan Čedić (32) iz automatske puške ubio sedmoro ljudi: bivšu suprugu Biljanu (28) i šest članova tazbine, dok je četvoro članova ženine familije lakše i teže ranio.
Pretpostavljalo se da su motiv ubistva bili neraščišćeni porodični odnosi između Biljane i Dragana.
Njegov leš je pronađen mesec dana posle masakra u obližnjoj šumi, a utvrđeno je da je počinio samoubistvo.
Čolić je zbog tog zločina osuđen na smrtnu kaznu. Izlaska pred streljački stroj spaslo ga je ukidanje smrtne kazne u Srbiji februara 2002. godine. Umesto streljanja, smrtna kazna mu je preinačena u 40 godina robije. Čolić je, međutim, početkom marta ove godine umro u Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu, najverovatnije od posledica infarkta.
D. Nikolić
M. Bozokin
Foto: „Telegraf” i M. Mitrović