Astmatičarima korona pogoršava bolest

- Pacijenti koji imaju alergiju i astmu po prirodi bolesti imaju oštećenu barijeru respiratornog trakta. Zbog toga smo na početku ove epidemije mislili da će pacijenti koji imaju astmu ili alergije biti podložni i samoj kovid infekciji. Iskustva koja imamo do danas nisu pokazala da su naši pacijenti skloniji infekciji kovidom od ostalih ljudi. Čak kod njih i sama infekcija prolazi ili asimptomatski ili sa blagim simptomima. Problem kod naših pacijenata je u tome što infekcija može da dovede do pogoršanja astme, i može da dođe do gubitka kontrole bolesti – istakla je dr Hromiš.

Govoreći o razlici u simptomima između alergije i infekcije virusom kovid-19, dr Hromiš je navela kako postoji jasna razlika, jer infekcije uvek idu s povišenom telesnom temperaturom s opštom malaksalošću, slabošću, bolovima u zglobovima i mišićima i obično nastaju naglo i traju kraće nego sama alergija. Za razliku od toga, alergije nikada ne idu s povišenom temperaturom, obično se vraćaju svake godine i traju duže nego same infekcije.

Trudnoća i astma

- Trudnice koje imaju astmu i alergijske bolesti trebalo bi da nastave s lečenjem kao i pre trudnoće. Ukoliko je moguće, pokušavamo da smanjimo dozu inhalatornih kortikosteroida ili da prebacimo na kortikosteroide za koje se dokazano zna da su bezbedni, jer ih je veliki broj trudnica uzimao. Po svim podacima koje imamo, smatramo da je bezbedno da trudnice uzimaju lekove. Mnogo je manji rizik ako se leče, nego ako dođe do pogoršanja bolesti, jer tada plod jako pati – istakla je dr Hromiš.

- Međutim, u realnoj kliničkoj praksi ta razlika nije uvek tako očigledna, nije uvek lako videti da li se radi o jednom ili drugom. I sama infekcija korona virusom nekada prolazi sa blagim simptomima, temperatura može da se javi ili ne, nekada i tek petog dana, pacijenti kada dobiju simptome nikada ne znaju koliko će trajati, a s druge strane neki pacijenti možda imaju simptome alergije prvi put ove godine ili izračenije i jače nego što su bili prethodnih godina. Kod alergije se javlja svrab nosa i kijanje koje može da bude u salvama, koje se nikad ne viđa u samim infekcijama. Pacijenti koji imaju alergiju imaju znatno više simptoma kada izađu napolje, nego kada su unutra i simptomi su veći kada je vreme toplo, kada duva vetar, kada ne pada kiša, nego kada je vlažno, kišno vreme. To je razlika koja ih može uputiti u to od čega boluju – istakla je dr Hromiš i dodala kako i kod jednog i kod drugog može da se javi sekrecija iz nosa, kašalj, slabost, malaksalost.

Kada je reč o pacijentima s astmom u Institutu za plućne bolesti Vojvodine, dr Hromiš je ocenila da je situacija dobra i stabilna, te da se telefonom čuju s pacijentima, a oni su do sada bili stabilni. Smatra da je to stoga što svi redovno uzimaju propisane terapije.

Oboleli često koriste kortikosteoride u lečenju, te je u početku pandemije bilo reči o tome da li ove lekove i dalje treba da koriste, jer smanjuju otpornost prema virusnim infekcijama.

- To se ne odnosi na pacijente koji imaju astmu i alergijske bolesti, zato što pacijenti s astmom kao svoje osnovne lekove koriste inhalatorne kortikosteroide. To su veoma važni lekovi koji uspostavljaju kontrolu same bolesti. Zahvaljujući njima, pacijenti su danas dobro, nemaju ni noćne ni dnevne simptome. Nema nikakvog dokaza da inhalatorni kortikosteoridi na bilo koji način utiču na povećanje rizika za nastanak infekcije, čak je redovno uzimanje lekove važno, jer omogućava da kontrola bolesti bude dobra. Ukoliko pacijenti koji imaju hronični rinosinuzitis i polipe nosa, to su bolesti koje su često vezane s astmom, ne koriste intranazalne kortikosteroide, može da dođe do pogoršanja polipa nosa, do pogoršanja i astme. Zato treba redovno da se uzimaju lekovi, kao što se uzimalo pre infekcije – ocenila je dr Hromiš i istakla kako pecijenti koji su dobro nikako ne treba da menjaju terapiju i nikad to da ne rade ako se nisu čuli sa svojim doktorom.

LJ. Petrović

Foto: LJ. P.