J. Joksimović: Srbija uspešno odgovorila na krizu zbog sprovedenih reformi
BEOGRAD: Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović podsećajući da je kriza nakon Drugog svetskog rata iznedrila EU, kaže da smatra da će kriza izazvana pandemijom virusa korona transformisati Uniju, a veruje i osnažiti.
Joksimović je za TV B92, komentarišući navode da je izostala evropska solidarnost prilikom pandemije virusa korona, kazala da je po izbijanju pandemije krenula jagma na tržištu medicinske opreme i došla je odluka koja je izazvala buru nezadovoljstva što, kako je precizirala, nije bila zabrana, već se tražila autorizacija od država od kojih bi se kupovalo, što u praksi dovodi do toga da se teže sprovede.
"Mi smo godinama učeni da prvo pomognemo sebi, da bismo mogli drugima da pomognemo. Međunarodni odnosi su pozornica ukrštanja interesa i prijateljstava s vremena na vreme. Srbija je uspešno odgovorila na krizu ne zato što nam je pomgla EU, Kina ili bilo ko drugi, već zato što smo godinama kroz proces evrointegracija radili i sporvodili reforme, ulagali u zdravstveni sistem i to mnogo iz novca EU", istakla je ministar.
Upitana da prokomentariše to što nam je pomoć prvo stigla iz Kine i Rusije, pa tek onda iz EU, Joksimović je kazala da ako se meri ko je prvi pomogao ispostavlja se da je ipak EU prva pomogla jer je, kako kaže, 15. marta uvedeno vanredno stanje u Srbiji, a ona je 16. marta u dogovoru sa predsednikom Vučićem pisala komesaru Varheiju i tražila prenamenu sredstava što nam je i dozvoljeno.
Sa šefom Delegacije EU Semom Fabricijem je 20. marta potpisala prvih 7,5 miliona evra, od 94 miliona koje su odobrene za prenamenu, podseća Joksimović i dodaje da je kineska dragocena pomoć i u materijalu i ekpertima stigla 21. marta, a ruska 3. aprila.
Dodaje da smo značajnu pomoć dobili i od Norveške, SAD, UAE.
"Ne želim da umanjim, niti da prenaglasim nijednu pomoć, svaka je dobrodošla", naglašava ministar.
Podsetila je da je od prenamenjenih sredstava EU do sada kupljeno 75 respiratora, koji još uvek nisu stigli jer neke druge zemlje, neevropske imaju restrikcije na izvoz, ali će i oni stići u narednih desetak dana.
Prema njenim rečima, kupili smo 800.000 maski koje su dopremljene, 100 trijažnih kontejnera koji su stavljeni širom Srbije, 100 monitora, stacionarnih kiseonika, testova.
Iz Norveške pomoći smo kupili 45 respiratora, deo je stigao, deo nije, dodaje Joksimović.
"Ali, sve ovo što ćemo imati za ekonomski oporavak, najveći deo će biti iz EU", istakla je i zahvalila se svima na pomoći navodeći da smo i mi poslali pomoć Italiji, na čemu je zahvalna predsedniku Vučiću što je pokrenuo tu inicijativu.
Poručila je svima da se ne igraju geopolitičkih igara istakavši da se radi o globalnoj pandemiji i dodala da je Kina pomogla i drugim zemljama u svetu, pa i SAD.
"Sada nije vreme za geopolitičke igre uticaja, nego za zajednički odgovor. Svaka pomoć je dobrodošla, poslala nam je i Švajcarska pomoć, kao i Mađarska, to je evropska zemlja, a da ne govorim koliko smo ulagali iz evropskih fondova u zdravstveni sistem", naglašava Joksimović.
Upitana da li će naš proces evrointegracija biti usporen zbog saradnje sa "istokom", Joksimović kaže da to nije tačno i da mi u tom procesu imamo drugi problem.
"Kada čujem neke priče ja se pitam da li se neko pravi naivan i ne vidi da se u svetu dešava prerastrojavanje odnosa, interesa. Naš je interes da pokažemo da nas u vreme pandemije ne interesuju političke igre uticaja, nego da pomgne svako svakome koliko može. Srbija treba da bude odgovorna jer smo značajna zemlja u regionu sigurno jedna od najznačajnijih, a imamo dobre odnose i sa zemljama EU, SAD, Kinom, Rusijom", kazala je.
Dodaje da Srbija u ovom trenutku ima razumnu dobru spoljnopolitičku poziciju što ne znači da se to neće menjati.
Odgovarajući na pitanje koliko korona udaljava Srbiju od članstva u EU, Joksimović kaže da ako nastavimo da sprovodimo reforme na jedan održivo dobar način, onda nas korona zapravo približava EU.
"I to upravo zbog razumevanja da će se krize pojavljivati i da ćemo morati zajedno da ih rešavamo", ističe.
Zahvaljujući se svima koji su nam pomogli tokom pandemije, Joksimović je kazala da je Srbija dobro funkcionisala ukupno gledano, a da je to rezultat, prema njenom shvatanju, reformi koje smo sprovodili u okviru evropskih integracija.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je danas da je značajno to što Samit EU Zapadni Balkan nije otkazan u ovim uslovima kada su sve evropske zemlje suočene sa, kako kaže, nesagledivim posledicama koje je izazvala pandemija virusa korona.
Joksimović je na TV B92 navela da očekuje od tog Samita da se pojačaju pozitivne političke poruke EU prema regionu, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavi pitanje naše evropske budućnosti i procesa priudruživanja i da se postavi pitanje povećanje grantova, odnosno bespovratnih sredstava.
Najavljeno je da će EU opredeliti za ovaj deo Evrope 3,3 milijardi evra, a Joksimović kaže da to jeste najznačajnije i da pokazuje da je EU svesna da mora i da je i za nju važno da pomogne Zapadnom Balkanu i oporavku tog dela Evrope.
"Tako je jer smo neraskidivo povezani tržištima", kazala je i podsetila da je u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, samo sa EU 65, 70 odsto, a za ceo region 85 odsto.
"Što se oni pre oporave time će se i Srbija i naša privreda oporaviti brže", kaže Joksimović.
Dodaje da će biti i podignuto učešće grantova, bespovratnih sredstava, što je bila i ideja komesara Varheija, a kao drugu važnu stvar navodi to što će biti investicioni okvir za Zapadni Balkan koji je usmeren na regionalne projekte, strateški značajne iz oblasti transevropskih mreža - energetska infratsruktura sa regionalnom dimenzijom, transport, digitalizacija, zeleni koridori, sve što povezuje region.
"I mi ćemo biti zainteresovani da predstavimo one projekte koji imaju regionalnu komponentu, a koji su od nacionalnog interesa i da tražimo dodatna sredstva", kaže Joksimović.
Politička važnost Samita, prema rečima Joksimović, jeste što se pokazuje zainteresovanost EU da se zajednički obnove ekonomije, a sa druge strane jasna namera EU da uključi Zapadni Balkan u brojne sektorske politike i brojne instrumente, pa i finansijske.
"Ovo je zapravo uvod u redovnost sastanaka najviših predstavnika EU i Zapadnog Balkana", navodi ministar.
Kako kaže sve zemlje su tokom pandemije imale svoje momente istine i to u dve ravni, od kojih je prva odnos EU prema regionu Zapadnog Balkana.
"Bile su priče da nema solidarnosti, da nije reagovano na vreme, bilo je i kašnjenja, ali to je uzrokovano drugim momentom istine - koliko smo svi mi kao nacionalne države bili spremni da se suočimo sa krizom", navodi Joksimović.
Kaže i da su neke od zemalja EU doživele svoj momenat istine da nisu bile spremne da se suoče sa ovakvom krizom.
Joksimović je precizirala da zdravstvo nikada nije bila tema zajedničke politike EU i da nikada nije potpadalo pod zajedničku politiku EU.
"Iz tog trenutka istine se prešlo u drugi trenutak istine, odnosno odnos prema Zapadnom Balkanu. Kada se uzme sve u obzir, mislim da smo svi zajedno položili test i EU prema Zapadnom Balkanu i mi prema samima sebi. To je i osnova za ovaj Samit", ističe.
Upitana da li se održavanje Samita može čitati kao pozitivan signal koji EU šalje regionu Zapadnog Balkana, Joksimović kaže da je to jasan i snažan signal, koji je došao u trenutku nakon što su se države suočile sa svojim unutrašnjim problemima i u trenutku kada su države delimično savladale krizu.
"Niko još u potpunosti nije savladao krizu, ali smo došli u trenutak kada možemo da se bavimo drugim temama i odmah su se fokusirali na Zapadni Balkan i Srbiju i to takođe pokazuje da smatraju da posle pandemije nema oporavka ako ne budemo sarađivali zajedno", kaže ministar.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je vanredno stanje uvedeno u skladu sa Ustavom, ističući da je u Srbiji parlament raspušten 4. marta kada su raspisani izbori u redovnim okolnostima, a ne zato da ne bi mogao da se sastane da donese odluku o vanrednom stanju.
Joksimović je kazala to za TV B92 odgovarajući na pitanje da li to što se parlament nije sastajao može da bude jedan od argumenata evroparlamentarcima da se u Srbiji ne poštuju demokratska prava.
"Parlament je raspušten 4. marta u redovnim okolnostima, jer su izbori raspisani. Nismo mi ođednom rekli parlament ne radi jer je vanredno stanje i nećete se sastajati da donesete odluku o vanrednom stanju, nego je to jedna specifična okolnost, da se u trenutku kada se parlament raspušta zbog izbornih aktivnosti dešava pandemija", kazala je Joksimović.
Podseća da je Svetska zdravstvena organizacija 11. marta proglasila pandemiju, a da je 12. marta čitav niz evropskih zemalja proglasilo vanredno stanje.
Vanredno stanje je, kaže Joksimović uvedeno u 15 zemalja EU, a u 12 u kojima nije, uvedene su rigorozne mere ograničavanja kretanja.
"Ne radi se o tome da je neko ukinuo nadležnosti parlamenta, već u čitavom spletu političkih i sa druge strane pandemijskih okolnosti se došlo u situaciju da iskoristimo drugi ustavni instrument koji postoji na raspolaganju", navodi Joksimović.
Dodaje da, pri tome, čim su se stekli uslovi da se parlament vrati pod određenim bezbednosnim zdravstvenim uslovima to je i urađeno.
"Parlament je potvrdio odluku o uvođenju vanrednog stanja i doneo zakon o svim uredbama koje je Vlada u prethodnom periodu donela. Uvek može da se traži dlaka u jajetu, ali ovo je Ustavom nešto što postoji kao opcija. Okolnosti su bile iznimne i mislim da je to urađeno u najboljem duhu i da nismo ugrozili nijedno temeljno demokratsko pravo", kazala je Joksimović.
Smatra i da se ograničenjima koja su uvedena tokom vanrednog stanja dovelo do povoljnijih trendova i da smo sada u povoljnijoj situaciji kada je u pitanju pandemija virusa korona.
Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, Srbija ne bi trebalo da uvodi linije podele ko je sposobniji u vođenju, da li EU ili SAD, već treba da promoviše svoje interese i kod jednih i kod drugih, kao i kod ostalih koji podržavaju pozicije Srbije što se tiče statusa takozvanog Kosova, izjavila je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
"Ne bi bilo dobro da uvodimo liniju podele ko je tu sposobniji, ko ima kakve namere i šta je ishod. Što se nas tiče mi gledamo da promovišemo naše interese i kod EU i kod SAD, naravno i kod onih koji podržavaju pozicije Srbije, što se tiče statusa takozvanog Kosova", izjavila je Joksimović na TV B92.
Joksimović primećuje da EU nije izgubila svoju ulogu u dijalogu Beograda i Prištine, ali dodaje da je očigledno da su inicijative SAD i specijalnog izaslanika Ričarda Grenela bile vrlo angažovane i konkretne, fokusirane i pragmatične, posebno vezano za povlačenje taksi na robu iz centralne Srbije.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, smatra Joksimović, svakako će se fokusirati na Briselski sporazum.
"Obavio je telefonske razgovore, sa svima prvi krug telefonskih konsultacija, razgovarao je i sa našim predsednikom Vučićem, koji je izneo jasno našu poziciju i naša očekivanja. Imamo spisak šta smo do sada uradili i ono što očekujemo da Pristina uradi", kaže Joksimović.
Kada je u pitanju specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, Joksimović kaže da je on bio fokusiran na deo pragmatičnog pristupa da se ekonomske mere relaksiraju, te da je tu bilo nekoliko inicijativa, kao i snažan pritisak na Prištinu da se ukinu takse na robu iz centralne Srbije.
"To je ono što je definitivno bio fokus dosadašnjeg Grenelovog aranžmana. Njegove inicijative nisu zadirale, što je suština posla EU u ovom procesu, u posredovanje u dijalogu vezano za Brisleski sporazum", navela je.
Navodi da Briselski sporazum, taj prvi inicijalni sporazum, nije ostvaren zato što Zajednica srpskih opština nije formirana od strane Prištine, a da je što se toga tiče Beograd ispunio svoje obaveze.
Kako kaže, politički odnosi u Prištini, koji su nesigurni, svakako ne kreiraju stabilno okruženje da bi predstavnici Beograda i Prištine seli i razgovarali.
Ističe da naša delegacija, predsednik Aleksandar Vučić, Kancelarija za KiM i pregovarački tim uopšte rade maksimalno posvećeno, ali da je potrebno prvo da vidimo šta se dešava u Prištini u smislu formiranja nove vlade.
Kako kaže, vraćanje dijaloga ne zavisi od Beograda u ovom trenutku, a kada se steknu uslovi potrebno je videti šta je urađeno i gde smo što se tiče Briselskog sporazma.
Upitana da li smatra da je moguće ove godine govoriti o nastavku dijaloga, Joksimović kaže da prvo treba videti šta će se desiti sa Vladom u Prištini, sada nakon što je Isa Mustafa našao novog koalicionog partnera, a postavljeni su i rokovi do kraja maja.
"Mi smo tu za sada samo posmatrači, zainteresovani posmatrači. Ako nas neko poziva da se vratimo za sto, hoćemo samo da vidimo sa kim, da li imamo temeljnu razmenu mišljenja, šta je do sada postignuto", navodi.