Privrednici da iskoriste pomoć, vidimo svetlo na kraju

Foto: Tanjug (B. Stekić, arhiva)

BEOGRAD: Ministar finansija Siniša Mali pozvao je danas privrednike da iskoriste pomoć države i nastave sa poslovanjem u narednih nedelju ili dve dana, ističući da se „vidi svetlo na kraju tunela“ kada je ekonomija u pitanju.

On je rekao da polako ali sigurno virus slabi, i da se u narednih 10 do 15 dana očekuje da će se još više otvoriti ekonomija i tako omogući još većem broju ljudi da nastavi da radi uz sve mere vezane za sigurnost i bezbednost i u cilju zaštite zdravlja.

„Apelujem na privrednike da iskoriste mogućnosti koje smo dali, iskoristite to da kupite opremu ako vam je potrebna, ili obezbedite obrtna sredstva da krenete da radite u narednih nedelju ili dve dana, kako budemo otvarali ekonomiju, da se sve vrati u normalu i nastavimo da rastemo stopama rasta kao ranije“, rekao je Mali na konferenciji za novinare.

Mali ističe da se slušaju saveti struke i da se vidi svetlo na kraju tunela kada je ekonomija u pitanju.

Naveo je da se u poslednjih mesec dana država pokazala odgovornom i ozbiljnom kada je ekonomija u pitanju, ekonomske mere i njihova implementacija.

Veliko interesovanje za mere države

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se preko portala Poreske uprave do sada za isplatu tri minimalca prijavilo 183.000 preduzeća, da je Fondu za razvoj stiglo više od 1.000 zahteva za povoljne kredite i 80 odsto klijenata poslovnih banaka trenutno pregovara u okviru garantne sheme.

“Ono što je meni važno jeste da se preko portala Poreske uprave prijavilo 183.000 preduzeća, to je veliki odziv, što znači da smo pogodili suštinu problema i da ćemo održati nivo zaposlenosti”, poručio je Mali na konferenciji za novinare.

Fond za razvoj je na prošlo, prvoj, sednici, kaže Mali, odobrio 25 zahteva preduzeća za povoljne kredite u iznosu od 800 miliona dinara.

Dodaje da je danas održana još jedna sednica Fonda za razvoj i da će na njoj biti odobreno još zahteva.

“Njima je stiglo više od 1.000 zahteva i tu smo pogodili suštinu problema. Da podsetimo, to su krediti od jedan odsto kamatne stope u dinarima na tri godine sa grejs periodom od devet do 12 meseci. To je jeftin novac koji država nudi i već je u opticaju”, rekao je Mali.

Ističe i da se za garantnu shemu kod poslovnih banaka javilo 80 odsto njihovih klijenata, odnosno, mikro, malih i srednjih preduzeća.

Mali je podsetio da je država na početku krize izašla sa, kako kaže, jakim i snažnim merama podrške privredi - odlaganje plaćanje poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobiti, direktna pomoć privatnom sektoru kroz isplatu tri minimalca za tri meseca, podrška od 2,2 milijarde evra kao podrška za likvidnost i 100 evra svim punoletnim građanima.

“Sav taj novac od danas se nalazi u rebalansu budžeta i od danas se mere primenjuju. Sva pomoć koja je obuhvaćena i obećana nalazi se u rebalansu budžeta i odnosi se na pomoć i podršku našoj privredi”, ukazao je Mali.

Paketi pomoći su donacije u organizaciji niškog Štaba

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su paketi pomoći za nišavski i toplički okrug donacija koju je organizovao Štab za vanredne sitaucije grada Niša i da na to nije potrošen državni novac.

Na pitanje da li zna da li su državnim novcem plaćeni paketi pomoć koji su stigli u ta dva okruga pošto "načelnica okruga kaže da su oni poklon predsednika Vučića i njegovih saradnika" i kojim novcem to plaćamo, Mali je rekao da su u pitanju donacije u koje ni na koji način država nije uključena.

"To nije novac od strane države, pitajte njih (Štab) kako su to finansirali, ali nijedan dinar iz republičkog budžeta niti državnog novca nije potrošen u tu svrhu", dodao je ministar finansija.

Dodatnih 3,3 milijardi dinara za Moravski koridor

Rebalansom budžeta dodatno je izdvojeno 3,3 milijarde dinara za nastavak izgradnje Moravskog koridora, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali.

"Mi smo i 3,3 milijarde dinara izdvojili dodatnih para za nastavak izgradnje Moravskog koridora. Dakle, nastavljamo i sa investicijama, nastavljamo sa izgradnjom puteva, infrastrukture koja nam je veoma važna i od toga nećemo odustati", rekao je Mali.

Ministar je podsetio da kada je reč o rebalansu, projekcija rasta našeg BDP- a u rebalansu budžeta je -1,8.

"Ono što je predsednik Vučić govorio, obećanje koje smo dali, gledaćemo da budemo još bolji od projekcije koje je dao MMF, a to je -3, mi idemo sa -1,8. Dakle, ubedljivo najniža stopa pada, ili najvišastopa rasta naše ekonomije u odnosu na skoro sve zemlje u Evropi", rekao je Mali.

On je podsetio na ekonomske reforme iz proteklog perioda i ukazao da su naše javne finansije zdrave i stabilne, i da upravo zato i MMF i Srbija očekuju da ćemo relativno lakše podneti krizu i brže iz nje izaći.

Projekcija MMF koja se odnosi na rast BDP-a Srbije za 2021. godine je 7,5 odsto, podsetio je Mali, dok je projekcija deficita u rebalansu budžeta 6,9 odsto dok je projekcija javnog učešća u BDP-u ispod 60 odsto.

Rebalans budžeta koji uključuje sve ekonomske mere su urađene tako da se sačuva makroekonomska stabilnost a s druge strane pomogne onima kojima je ta pomoć najpotrebnija, rekao je Mali.

U rebalansu buddzeta su uključena sredstva za turističke vaučere vredne 2 milijarde dinara za 400 hiljada novih vaučera.

"Stav Vlade Srbije ali i velikog broja eksperata i epidemiologa i svih koji rade na korona cvirusu je da gledamo da kao građani Srbije ne putujemo mnogo u inostranstvo tokom letnjih meseci", rekao je Mali.

Proteklih mesec dana hiljade i hiljade naših sugrađana vratili su se sa raznih destinacija, ukazao je Mali govoreći o eventualnom putovanju građana van zemlje tokom leta i dodao:

"Nemojte da ponavljamo tu situaciju ponovo. Jedina smo zemlja koja nije naplaćivala te povratke iz inostranstva u Srbiju, i sa Balija i sa Kube i drugih destinacija. Desetine miliona evra je to platila Er Srbija i država Srbija da ne bismo ponovo došli u tu situaciju".

Rebalansom budžeta je zato predviđena pomoć vidu turističkih vaučera koji su namenjeni građanima kako bi proveli leto u domaćim hotelima, rizortima, etno kućama, seoskom turuizmu.

Prethodno je već, podsetio je, dodeljeno iz budžeta 160 hiljada vaučera za turistička putovanja po zemlji.

Kako će izgledati prijava za 100 evra od 15. maja?

Osim penzionera i korisnika novčane socijalne pomoći, kojima će 15. maja direktno biti uplaćeno obećanih 100 evra, ostali punoletni građani moći će da se prijave za tu pomoć putem portala Uprave za trezor ili telefonski od 15. maja do 5. juna, izjavio danas ministar finansija Siniša Mali.

On je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da u kol-centrima neće raditi ljudi koji bi “peške” upisivali ime, prezime, JMBG i broj lične karte građana, već će to raditi sistem po principu snimača zvuka koji će automatski beležiti podatke.

“Zbog velikog broja ljudi koji očekujemo da će se prijaviti za ovu vrstu pomoći, jer samo manjem broju građana ta pomoć nije potrebna, s jedne strane onlajnom ćemo prikupiti podatke, a s druge strane preko kol-centra. Za to imamo dovoljno kapaciteta i taj sistem smo usavršili sa Kancelarijom za IT Vlade Srbije”, naveo je Mali medija.

Očekuje se da će većina koristiti onlajn način prijave, jer zahteva minut vremena, a za one koji će koristiti telefonski pristup, Mali je objasnio da će pozivom na taj broj građani izdiktirati svoje ime, prezime, JMBG, broj lične karte i banku u kojoj imaju račun.

“Sistem automatski pamti vašu poruku i imaćete opciju 2 i 3. Opcija 2 će biti ukoliko želite da razgovarate sa operaterom da vam potvrdi da li ste registrovani ili niste, a opcija 3 ukoliko imate reklamaciju”, objasnio je Mali.

Zbog takvog sistema, kaže Mali, ne očekuje nikakve probleme po pitanju kapacieta, jer je država dobro spremna da realizuje ono što je obećala.

Upitan kako će dobiti 100 evra građani koji su takođe socijalno ugroženi, a ne primaju novčanu socijalnu pomoć, Mali je istakao da će svi koji se nalaze na spisku Centra za socijalni rad dobiti obećanu pomoć.

“Za one koji nisu na tom spisku, u istom su rangu sa ostalim građanima Srbije, te ukoliko žele pomoć od 100 evra, treba da se prijave ili onlajn ili na broj telefona. Ja mislim da u ovim uslovima znate nekog ko ima telefon ili imate telefon da izvršite prijavu...”, naveo je Mali.

Videćemo kako da eventualno pomognemo radnicima na privremeno povremenim poslovima

Pomoć države od 30.000 dinara za pokrivanje minimalnih zarada ne odnosi se na angažovane radnike na privremenim i povremenim poslovima (PP), ali ministar finansija Siniša Mali kaže da će pokusati da vidi na koji način eventualno država može i tim građanima da pomogne.

"Po pitanju onih koji su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima ova vrsta pomoći na njih se ne primenjuje jer jednostavno sam naziv posla, nažalost, kaže ''privremeno-povremeni''. Kada nemate potrebu za ''privremeno-povremenim'' onda jednostavno ti ljudi ne rade", rekao je Mali odgovarajući na pitanje novinara da li postoji model po kojem bi poslodavci u Srbiji koji su angažovali radnike za obavljanje PP poslova, po osnovu ugovora o delu i drugih, obzirom da je takvih angažovanih radnika puno, između ostalog među nevladinim organizacijama, ipak dobili novčanu pomoć od 30.000 dinara.

Mali kaže da će pokušati sa Ministarstvom rada da nađe neki način da se i ovoj kategoriji zaposlenih pomogne.

"Ono što je veoma interesantno, nemate veliki broj ljudi na PP poslovima u privatnom sektoru. Privatnik kada zapošljava, ili zaposli za stalno ili ne zapošljava uopšte tako da tu nema po onim informacijama koje sam ja imao, pre jedno 20tak dana, veliki broj ljudi", rekao je Mali.

Uglavnom su, kaže, PP poslovi prisutni u javnim preduzećima, javnoj upravi..., objašnjava Mali.

Na pitanje novinara da li će, kao što se pominje u javnosti, turističke agencije vraćati novac građanima koji ne žele ove godine da putuju i kako će te agencije obezbediti taj novac, ako su ga već uplatile kooperantima i kada bi taj novac mogao da se vrati, Mali kaže da u ovom momentu nema odgovor na to pitanje i da će se konsultovati sa ministrom turizma Rasimom Ljajićem po tom pitanju.

Vratićemo se na visoke stope rasta u 2021.

Siguran sam da će se Srbija već polovinom 2021. godine, ali sigurno do kraja naredne godine, vratiti na visoke stope rasta i dostići 7,5 odsto po projekciji MMF, kaže ministar finansija Siniša Mali I navodi da brzina našeg oporavaka takođe zavisi i od brzine oporavka zemalja EU.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa zemljama EU je 67 odsto, a Mali naglašava da je zato veoma važan razgovor koji je danas predsednik Aleksandar Vučić imao sa amabasadorima iz EU.

“Što se brže i Evropa kreće i opravlja i naše fabrike će brže i bolje da rade”, poručcuje Mali.

Navodi da je rast u Srbiji u poslednjem kvartalu 2019. bio 6,2 odsto, u januaru ove godine je stopa rasta BDP bila 6,5 odsto, a u februaru 5,6 odsto.

Naglasio je da bi Srbija 2020. završila sa ubedljivo najvećim rastom u poslednjih 10- 30 godina samo da nije bilo pandemije korona virusa.

“Ali, desilo se to što se desilo. Do kraja naredne godine i sa narednom godinom naša stopa rasta treba da pređe sedam odsto, dakle 7,5 odsto, što nas vraća na te visoke stope rasta koje smo imali do pre samo dva meseca”, rekao je ministar finansija.

Naveo je da je projekcija MMF da će Srbija rasti stopom 7,5 odsto 2021. a da će ove godine imati najmanji pad.

“Projektovali su pad u iznosu od od 1,3 odsto. Mi smatramo da možemo bolje i mi smo u rebalans budžeta stavili minus 1,8 odsto”, kaže Mali.