Dačić: Optimista sam u pogledu budućih odnosa sa SAD
BEOGRAD: Dodatno unapređenje srpsko-američke saradnje, van svake sumnje, predstavlja jedan od naših najznačajnijih spoljno-političkih prioriteta, rekao je danas prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivice Dačića i poručio da je optimista u pogledu budućnosti odnosa Srbije i SAD.
„Smatram da nas još malo pa 140 godina diplomatskih odnosa uči da su, istorijski gledano, u sličnim kritičnim trenucima Srbija i SAD bile zajedno na pravoj strani istorije - deleći iste ideale i vrednosti“, rekao je Dačić govoreći na temu „Srpsko-američki odnosi - nekad, sada i u budućnosti“ u okviru Srpsko-američke akademije za lidere čija se predavanja održavaju onlajn, a na kojoj je učestvovao zajedno sa ambasadorom SAD u Srbiji Entonijem Godfrijem.
Sa zadovljstvom, kaže, može da konstatuje da saradnja Srbije i SAD, uprkos realnim izazovima, ima pozitivnu dinamiku i navodi da je poslednjih godina intenziviran politički dijalog na svim nivoima i u brojnim oblastima, što je doprinelo stvaranju stabilnog osnova za razvoj ukupnih bilateralnih odnosa.
„Intenziviranje političkog dijaloga na najvišem nivou i otvoreni poziv predsedniku Donaldu Trampu da poseti Srbiju ostaje tema na koju uvek podsećamo američke partnere, posebno ukoliko se ima u vidu da je poslednji američki predsednik koji je boravio u Beogradu bio Džimi Karter još juna 1980. godine“, rekao je Dačić na predavanju u okviru prve Srpsko - američke akademije za lidere, koju je pokrenuo Kongres srpsko - američkog prijateljstva.
Naveo je da u savremenim srpsko-američkim odnosima pitanje Kosova i Metohije sigurno predstavlja važnu temu političkog dijaloga i da Srbija SAD vidi kao ključnog partnera u procesu postizanja trajnog i održivog rešenja, prihvatljivog za obe strane.
"Uprkos razlikama u stavovima sa SAD, ostajemo potpuno otvoreni za dalje razgovore o rešavanju ovog pitanja“, rekao je Dačić.
Srbija posebno, rekao je Dačić, uvažava podršku koju nam SAD kontinuirano pružaju u ostvarivanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji, kao našeg strateškog cilja.
„Nadam se da će SAD nastaviti sa aktivnom podrškom našoj zemlji u ostvarivanju tog cilja, bez obzira na izazove sa kojima je sama Evropska unija trenutno suočena“, kaže Dačić.
Srbija je, dodaje zahvalna na razumevanju i podršci koje SAD pružaju dubljem povezivanju regiona, što je oličeno u inicijativama poput „mini Šengena“, koje treba da pomognu u ostvarivanju ciljeva usmerenih na dobrobit čitavog Zapadnog Balkana.
Poručio je da Srbija ostaje spremna za dalje jačanje bilateralnih odnosa u svim oblastima koje mogu dati dodatni kvalitet i sadržinu našoj saradnji, kao i za nastavak intenzivnog rada na jačanju ekonomskih veza i na privlačenju investicija iz SAD, nakon okončanja aktuelne krize izazvane pandemijom korona virusa.
Jednu od važnih spona sa SAD predstavlja, kako je naveo, i srpska dijaspora za koju kaže da je ostavila značajan trag u SAD i predstavlja dodatnu vrednost u gradnji naših budućih odnosa.
Poručio je da su Srbija i srpski narod kroz istoriju pokazali da je moguće da jedna ne tako velika zemlja bude američki saveznik.
„SAD i Srbija delile su kroz istoriju zajedničke vrednosti i udruženo su se borile za očuvanje slobodarskih načela i civilizacijskih dostignuća. I pored toga, druga polovina 20. veka donela je velike izazove i značajne nesuglasice“, rekao je Dačić.
Upravo zato je, naglašava, važno iznova isticati pozitivne primere iz naše zajedničke prošlosti, kako bi danas bile promenjene neke pogrešne percepcije koje smo kreirali jedni o drugima.
Kako je naveo, cilj predavanja je sagledavanje istorijskog konteksta i iskustva naših savezništava iz prošlosti, od uspostavljanja diplomatskih odnosa, preko Balkanskih ratova, dva svetska rata i posleratnog perioda, što može da doprinese razumevanju aktuelnog trenutka i pomognu da sagledamo buduće pravce razvoja saradnje Srbije i SAD.
Naveo je da na značaj i razmere međusobnog poštovanja podseća verovatno i najdirljiviji momenat u srpsko-američkim odnosima kada se 28. jula 1918. godine srpska zastava zavijorila na Beloj kući, ali i na svim američkim javnim institucijama.
Ministar spoljnih poslova je naglasio da uvek sa ponosom ističe da mu je bila izuzetna čast što je 2018. godine imao priliku da i u Vašingtonu, u Kongresu SAD i u Beogradu, obeleži taj datum, prisećajući se sa američkim partnerima savezništva naša dva naroda.
Podsetio je i na operaciju „Halijard“ i ponovno savezništvo sa SAD u vreme Drugog svetskog rata, kada je uspostavljen najveći vazdušni most u porobljenoj Evropi, putem koga je spaseno gotovo 500 oborenih američkih pilota i vazduhoplovnog osoblja.
„Ova operacija je, pomalo kao paradigma naših odnosa u kojima su neretko najbolji elementi često gurani u drugi plan, decenijama bila obavijena velom tajne. Konačno smo, prošlog septembra u Pranjanima, obeležili 75 godina ove operacije uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića, tadašnjeg ambasadora SAD Kajla Skata, kao i potomaka spašenih savezničkih pilota“, kaže Dačić.
Naveo je da je poslednja decenija 20. veka donela i najteži period u srpsko-američkim odnosima, što je sveukupno kulminiralo prekidom diplomatskih odnosa 25. marta 1999. godine usled oružanog sukoba između NATO i tadašnje SR Jugoslavije.
„Ovo je nesumnjivo predstavljalo najnižu tačku u skoro 140 godina dugoj srpsko-američkoj istoriji“ , naveo je Dačić.
