Trajanje krize važno za oporavak privrede

Po rečima predsednika Unije poslodavaca Vojvodine Vladimira Laloševića, vlade širom sveta, pa naravno i u Srbiji, nastoje da ublaže ekonomske posledice paketima pomoći najugroženijim sektorima. On ističe da kao privrednik, vlasnik i direktor malog preduzeća, te predstavnik privrede koja nosi ovu zemlju, puni buyet i bori se s birokratijom i raznim nametima i u normalno vreme, može da kaže da se, ako se brzo ne vrati u stare tokove tržišta, ne može očekivati ni od jedne mere čarobni štapić koji će rešiti probleme koji se gomilaju.

Naš sagovornik ukazuje na to da su istraživanja sprovedena ovih dana pokazala da 70 odsto privrednika u Srbiji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju, koji se najčešće odnose na tekuću likvidnost, isplatu plata, obaveza prema bankama...

– Mnogo preduzetnika sada uopšte ne radi, nemaju novca na računu, ali će biti zaduživani za poreze i doprinose, odnosno doprinose i kjnigovodstvene troškove – kaže Lalošević. – Mala i srednja preduzeća i preduzetnici u našoj zemlji čine 99,8 odsto ukupnog broja privrednih subjekata, i generišu oko dve trećine zaposlenosti, a UPV predstavlja 28.000 privrednih subjekata – članova iz Vojvodine. Turizam, ugostiteljstvo, prevoz putnika, gde je potpuni prestanak rada, industrija, gde su prekinuti lanci snabdevanja, izvoz smanjen ili potpuno obustavljen, građevinarstvo, zanatstvo, usluge… izuzetno su pogođeni. Šteta sigurno postoji, a u delatnostima kojima je iz opravdanih razloga zabranjen rad, ona je stopostotna. Sada je rano predvideti kolika će šteta biti jer se ne zna do kada će kriza trajati.

Po njegovim rečima, program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID-19 i podrška privredi Srbije su preduzete, očekuje se njihova primena, a efekti će se pomno pratiti.

– Očekujemo da se tim merama podrška privredi na završava, već da će biti proširene i dopunjene u skladu s daljim razvojem situacije uzrokovane pandemijom. Privrednici su s nestrpljenjem očekivali ove mere, a naše udruženje je aktivno učestvovalo u izradi predloga dostavljenih Vladi Srbije. Teško je još govoriti o efektima i posledicama tih mera jer zavisimo i od situacije u našoj zemlji, ali i u celom svetu. Neka preduzeća, mada u malom broju, nemaju pad narudžbi i aktivnosti, ali je i veliki broj privrednika koji su već sad blizu kolapsa, pre svega preduzeća koja su orijentisana na lične usluge – ističe naš sagovornik.

– Set mera za očuvanje likvidnosti je dobar i potreban – programi za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava i garantne šeme za podršku privredi biće neophodne da bi se preživelo. Ipak, naglašavam da će to moći da koriste samo firme koje prežive vanredno stanje. Takođe, još uvek ne znamo kreditne uslove, ali se nadamo minimalnoj kamati i proceduri koja će biti jasna, jednostavna i dostupna malim preduzećima – kaže Lalošević.

Lalošević naglašava da je u situaciji smanjenog prometa ili njegovog nepostojanja najveći problem u sektoru MSP-a redovno ispunjavanje obaveza – plaćanja računa javnim komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta, taksi...

– Država nas toga nije oslobodila, a za većinu onih koji su sada bez prihoda, to je nemoguće. Iako smo predložili da se rokovi plaćanja ka javnim i javnim komunalnim preduzećima produže minimum 30 dana, to nije uvaženo. Isplata minimalne zarade za zaposlene će sigurno pomoći, ali ne kasnije nego odmah, pri čemu to i dalje nije garant da će firma opstati, a ako se firme ugase, ugasiće se i radna mesta. Pomoć za zaposlene koji rade tokom vanrednog stanja, što zavisi od realnih okolnosti, a ne želje privrednika, neće umanjiti obaveze za vreme trajanja vanrednog stanja. U skladu s tim je i naš osnovni cilj da, sem zaposlenih, sačuvamo i privredu od bankrotstva – naglašava Lalošević.

Što se tiče mere odlaganja plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, ukazuje on, umesto rasterećenje poreza i doprinosa na zarade za vreme vanrednog stanja, doneta je mera koja podrazumeva samo odlaganje. On ukazuje na to da se svi plaše neizvesnosti posle ukidanja vanrednog stanja te da je odlaganje velika obaveza, pošto preduzetnik ili mikropreduzeće mora da isplaćuje plate, a od Nove godine i duple doprinose – nove doprinose uz rate za stare iz perioda trajanja krize. On ističe i da nije prihvaćen zahtev da se porez na dodatu vrednost izmiruje po naplati potraživanja – pa će država namiriti obaveze prema sebi, ali se nije mislilo na to kako će mali privrednik da naplati svoje obaveze.

D. Mlađenović