Novosađani i dalje pomažu putem Fejsbuk grupe Obrok za porodicu

Idejni tvorci pomenute ideje, majka Mirjana Mutuc i njene ćerke Marijana Kresojević i Mina Gavrilov, do vanrednog stanja organizovale su svake srede i subote skupljanje i razdeljivanje donacija, a sada to, zbog bezbednosnih mera, čine na malo drugačiji način.

Da je potreba za hranom i raznovrsnom pomoći drastično skočila zbog ovog virusa, potvrđuje i Mina Gavrilov, koja za „Dnevnik” navodi da se u najvećoj meri javljaju porodice, dok stariji uglavnom nemaju internet te do njih dolaze putem preporuke.

– Nastao je baš veliki problem, a uglavnom se javljaju ljudi koji su ostali bez posla, samohrane majke, koje su takođe ostale bez posla, a čija deca ne idu više u vrtić ili školu, kao i očevi – ističe Mina, i dodaje da je mnogo sada manje donacija zbog prisutnog straha zbog pandemije koronavirusa iako je ljudi kojima je potrebna pomoć sve više. – Radimo kako možemo i kako umemo, ali donacija je malo jer se ljudi boje kontakta, što je sasvim normalno i iz tog razloga ne forsiramo više grupne i organizovane donacije. To smo sada rešili tako što ljudi mogu svakodnevno da pomognu tako što se čuju sa mnom, majkom ili sestrom pa se mi dogovorimo s njima za detalje.

S obzirom na to da su za organizaciju prikupljanja hrane, ali i stvari poput odeće, obuće i drugih predmeta, zadužene te tri Novosađanke, Mina otkriva da se u ovoj situaciji za sve dogovaraju putem video-poziva. Njihova akcija „Obrok za porodicu” se proširila na više od 20 gradova u Srbiji, a neke od grupa su svoj rad pauzirale tokom vanredne situacije. Ipak, novosadska grupa ne prestaje da pomaže na nekoliko načina, a uz dodatne preventivne mere.

Svi koji žele da pomognu doniranjem hrane ili na neki drugi način ili javljanjem kojoj porodici/penzionerima je potrebna pomoć, mogu to učiniti uključivanjem u grupu na „Fejsbuku” pod nazivom „Obrok za porodicu”. U toj grupi zainteresovani mogu pronaći dodatne informacije i pritom se javiti na mesinyer Mini Gavrilov, Marijani Kresojević ili Mirjani Mutuc.

– Oni ljudi koji žele da pomognu, ali i da ostanu anonimni, uglavnom dolaze kod mene i meni daju hranu koju posle raznosim, a ima i onih koji se sami dogovore s porodicom kojoj je potrebna pomoć – navodi naša sagovornica. – Ukoliko se neko javi i preporuči osobu, stariju ili mlađu, kojoj su potrebni hrana i pomoć, trudimo se da nađemo neku osobu iz grupe koja živi blizu i koja želi da pomogne da bismo smanjili komplikacije i dodatni kontakt. Trudim se da svaki dan bude nekoliko ljudi koji dolaze da ni njih, ni sebe ni svoju porodicu ne bih izlagala riziku. Što se tiče ostalih ljudi koji žele da pomognu, ali im nije bitno da ostanu anonimni, njih se trudim da spojim s ljudima iz dela grada u kojem žive. Malo je sve komplikovano, ali ne želimo da odustanemo, pogotovo ne u ovoj situaciji, a svako kuva i daje u skladu sa svojim mogućnostima, forsiranja nikada nema.

K. Ivković Ivandekić