Krompir, luk, pasulj idu kao alva

Oni koji su čuvali lanjski rod da bi na izmaku sezone više zaradili, povrće mahom sada prodaju velikim marketima ili pak preprodavcima, koji im, kao i pre nego što je uvedeno vanredno stanje, dolaze na kućne adrese i u šleperima na veliko odvoze namirnice, i ne žale se na nakupce, a ni na cene.

Dugogodišnji proizvođač krompira i luka Branilsav Zelenović iz Siriga kaže da, uprkos epidemiji i skraćenom radnom vremenu marketa, nema problema da domaći krompir stigne do velikih i malih radnji, niti da ode preko granice u izvoz.

– Veliki deo krompira otišao je već za Albaniju i Severnu Makedoniju – navodi Zelenović, i veli da zbog tražnje krtole u zemlji i izvan, domaći krompir sada ima dobru velecenu – kilogram se kreće od 45 do 50 dinara, a kilogram luka na veliko je još skuplji – 60 dinara.

Po njegovim rečima, veliki domaći proizvođači uspevaju da namire potrebe domaćeg i inostranog tržišta i za lukom.

– Naš luk odlazi u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, na Kosmet i u domaće i strane trgovinske lance kod nas. Veliki deo je već prodat van naše zemlje, a deo čuvamo za potrebe stanovništva, dok ne dospe novi rod.

I proizvođač krompir iz Despotova Miloš Hajduk kaže da prodaja krompira ide odlično, ali da povrtari imaju kupusa koji nije prioritetna hrana veletrgovcima pa ga naručuju u smanjenim količinama.

– Više se kupuju krompir i luk nego kupus pa ga veletrgovci slabije traže, premda je i slabija posećenost kupaca, pa se kupus ne uspe prodati – kaže Miloš Hajduk. – Sada kupus držimo u hladnjačama, sve u nadi da ćemo uspeti da ga prodamo do maja. Zbog manje tražnje, opala je i cena kilogram kupusa – košta svega 20 dinara – što proizvođačima nikako ne  odgovara.

U ozbiljnom problemu su povrtari iz Futoga koji kisele ribani kupus. Na lageru imaju više stotina hiljada tona pa su oni okupljeni oko Udruženja „Futoški kupus“ odlučili da ribanac poklanjaju.

Predsednik Udruženja Radivoj Ćulum kaže da su deo već poklonili Crvenom krstu, a imaju volju da ga poklone i u karantine.

– Ne stižu nam više narudžbine od velikih trgovinskih lanaca jer cene da kiseli kupus nije priorotetna hrana, premda je bogat vitaminom Ce, pa smo odučili da ga damo u karantine – kazao je Ćulum, i pozvao da im se jave oni koji kuvaju za ljude smeštene tamo, bez obzira na to gde se nalaze, jer Udruženje „Futoški kupus“ ribani kupus poklanja svima, i onima u Nišu, Beogradu  Kragujevcu...

Za razliku od kupusa, svežeg i kiselog, proizvođači pasulja oslobodili su se viška. Proizvođač iz Siriga Siniša Arsić rekao je da je uspeo da proda sav prošlogodišnji pasulj i od pre izvesog vremena nema ga na lageru.

– Sve sam prodao našim veletrgovcima i velikim trovinskim lancima – kazao je Arsić, i naveo da oko 1. maja kreće iznova da seje pasulj, s tim što će sada duplirati površine, na 40 jutara.

Zelena salata i rotkvice

Pre više od meseca dospele su rotkvice i zelena salata iz plastenika. Deo tog povrća poljoprivrednici su uspeli da prodaju, a drugi deo stigao je baš u vreme kada je proglašeno vanredno stanje pa se sada snalaze kako da dođu do potrošača.

– Kvantaška pijaca ne radi, a ne rade ni pijace u Novom Sadu, Futoška i na Limanu gde sam plasirao najveći deo proizvodnje iz plastenika – kaže Nenad Panić iz Vilova, koji trenutno vodi brigu o tome kako da proda preostali deo rotkvica i salate.

Uglavnom, kaže, dolaze preporodavci i oni kupuju, ali ne velike količine. Panića brine i kako će uspeti da proda krastavce koji dospevaju za mesec dana i šta će raditi s paradajzom, koji treba da sazre krajem maja.

– Jedino mi preostaje da se uzdam u to da će do tada epidemija biti na kraju i da ću se tako izvući – navodi Panić, i dodaje da problem povrtarima nije samo kako da prodaju namirnice, već što i kupovna moć potrošača opada pa se sada više kupuju krompir i luk, brašno, šećer, ulje... nego povrće iz plastenika.

Z. Delić