Oko 60.000 radnika hotela na godišnjem odmoru

Sve privredne grane manje-više već sada pokazuju znake slabosti, s tim što ima onih koje mogu duže da se nose s novonastalom situacijom i onih koje su već na kolenima. Turizam je, bez sumnje, ne samo kod nas već uopšte u svetu, prvi osetio krizu izazvanu epidemijom. U situaciji kada se ljudi trude da sačuvaju zdravlje, niko ne misli na putovanja, pa tako i hotelijerstvo kao deo turističke privrede sada apslolutno ne funkcioniše.

Svi domaći hoteli su prestali da rade, a oko 60.000 zaposlenih je na godišnjim odmorima, koristeći prvo stari a onda i ovogodišnji. U hotelskoj industriji bilo je na privremenim i povremenim poslovima uposleno i oko 60.000 radnika prema kojima poslodavci nemaju obaveze, budući da su bili anažovani uglavnom tokom sezone.

– Hoteli nisu zatvoreni, već su prestali da rade jer su turisti prestali da putuju zbog epidemije – podvlači direktor HORES-a Georgi Genov. – Kako će radna snaga posle isteka godišnjih odmora biti plaćena videće se u narednom periodu, ali je izvesno da hotelijeri neće moći da samostalno iznesu krizu. Pomoć države, o kojoj zvaničnici pričaju, biće im i te kako potrebna. Prvo zbog velikih investicionih ulaganja, koja preduzetnici u hotelijerstvu čine iz godinu u godinu da bi unapredili  kvalitet usluga, pa tako nema hotelijera koji nije kreditno zadužen. Zato bi odlaganje plaćanja rata za kredit bilo jedna od mera pomoći, a potom i subvencije u određenom iznosu radi redovnih isplata zarada radnicima.

On kaže da godišnji prosek ulaganja u restoranima iznosi od 1.500 do 6.000 evra po stolici, a u hotele od 70.000 do 300.000 evra po sobi.

Biće radne snage

Ugostitelj iz Novog Sada Branko Koprivica kaže da u svemu ovome ima i nečeg dobrog. On očekuje da po završetku epidemije neće više biti problema oko pronalaska radne snage.

– Svi koji su otišli radi veće zarade, vratili su se, i malo je verovatno da će ići nazad jer u svim zemljama posle epidemije nastupiće ekonomska kriza i neće biti posla u toj grani privrede kao pre izbijanja pandemije – ističe Koprivica. – Bićemo u prilici da zapošljavamo školovane i obučene radnike s višegodišnjim iskustvom u ugostiteljstvu.

Ali ukazuje na to da će, posle prestanka širenja COVIDA-19 trebati vremena da se gosti opuste i steknu poverenje da mogu putovati i odlaziti u restorane. 

– Zato smatram da tek posle prestanka epidemije turističkim radnicima predstoji rudarski posao da povrate goste – ističe on.

Možda u junu

Jelena Radivojević se nada da ćemo KOVID-19 pobediti za tri meseca, i da će od juna hoteli početi da rade, ali da će gostiju biti znatno manje, prvenstveno onih iz inostranstva.

– U domaćoj turističkoj privredi Kinezi su nam bili najčešći gosti, ali sada, gledajući njihove prilike na turističkim sajtovima, vidimo da se Kina polako oporavlja, ali da je epidemija koronavirusa oslabila kinesku kupovnu moć i da su sada više okrenuti tamošnjim turističkim destinacijama nego putovanjima na daleke pa samim tim i skupe destinacije.

Po rečima Genova, u Srbiji je prošle godine do 1. juna  zabeleženo  dva miliona noćenja, a u drugoj polovini 2019, od juna do decembra, bilo je i tri i po miliona noćenja.

– Sezona u prvoj polovini ove godine izvesno je propala, a posle završteka epidemije država bi trebalo da stimuliše naše građane da odmor i oporavak prvenstveno provedu u našim turističkim centrima.

Zamenica predsednika Grupacije za turizam u Privrednoj komori Vojvodine i direktorka hotela „Premier akva“ u Vrdniku Jelena Radivojević kaže da joj nije poznato da ima otvorenih hotela.

– Svi su, pre ili kasnije, bili primorni na to da zatvore objekte – navodi ona. – Očekivali smo prvobitno da bolest neće stići do nas, ali, kako se zaraza širila i kada su gosti počeli da otkazuju rezervacije i pomeraju dolaske na dva-tri meseca, sve gledajući u prognoze kada će se epidemija završiti, shvatili smo u kakvom smo ozbiljnom problemu. Naposletku smo ostali bez gostiju i 270 radnika sada je na godišnjim odmorima, prvo na starim a onda, u produžetku, iskoristiće i ceo novi.

Važno nam je da u ovoj situciji zadržimo radnike jer smo svesni toga da ne vrede besprekorno uređeni hoteli ukoliko nemamo ljude koji će pružati usluge gostima. Istovremeno, znamo i kako je teško doći do dobre radne snage, pa ćemo učiniti sve da nijedan od zaposlenih svojevoljno ne otkaže ugovor o radu. 

Z. Delić