Prerađivačka industrija radi kao da korone nema

Po rečima sekretara Udruženja industrije u Privrednoj komori Vojvodine mr Zorana Trpovskog, štete u privredi i industriji biće i na lokalnom i na globalnom nivou, a kolika će ona biti, zavisi i od toga koliko će ova situacija trajati. 

– Svaka privreda ima svoju specifičnu strukturu i faktore koje na nju utiču pa se ne može reći kako će u kojoj oporavak teći – kaže Trpovski. – Početak ove godine je za našu zemlju bio dobar jer su za prva dva meseca zabeleženi značajno bolji rezultati nego u istom periodu lane. Prerađivačka industrija je u prva dva meseca zabeležila rast u odnosu na isti period lane, na nivou zemlje u januaru je procenat rasta bio 7,2 odsto, a ostvaren je u čak 23 oblasti, a pad je registrovan u samo šest.

On ističe i da treba reći da je prošle godine u tom periodu prehrambena industrija imala problema zbog toga što su na KiM uvedene takse za robu i Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i da su prošle godine rezultati iz prvog kvartala bili niži od očekivanih zbog remonta u oblasti energetike, ali da je u trećem i četvrtom kvartalu dostignut planirani procenat rasta, i to u značajnoj meri baš zahvaljujući oblasti energetike i infrastrukturnih projekata u građevinarstvu.

– Kakve će biti posledice sadašnje sitaucije, videće se. Kriza je globalna, a određene procene na globalnom niovu govore da je moguće da će oporavak trajati godinama. Da li će tako i biti, ne može se znati jer, objektivno, sadašnja situacija potpuno je nova i nema s čim da se uporedi. Do sada se nakon kriznih sitaucija izazvanih većim epidemijama ekonomija, uglavnom, oporavljala relativno brzo. Vođeni tim iskustvom, iako tako nešto do sada nije zabeleženo, baš kao što ni svet nije bio tako globalno povezan, nadam se brzom opravku, ali, kako će se sve i odigrati zavisi od mnogo faktora. Najvažniji je, bez sumnje, to koliko će vremena privreda biti izložena situaciji kakva je sada. Ipak, siguran sam u to da će oporavak biti različit od sektora do sektora jer svaki ima svoje osobenosti. Prve su sadašnjim stanjem pogođene oblasti turizma, ugostiteljstva i logistike, dok prerađivačka industrija, pre svega prehrambena proizvodnja – čiji su proizvodi sada mnogo traženiji nego što su, recimo, nameštaj, bela tehnika ili konfekcija – praktično nije zabeležila pad – kazao je Trpovski.

– Ekonomija svake zemlje pokazaće svoj nivo otpornosti na ovu sitauciju, a sigurno je da će bogatije zemlje moći lakše da se oporave – kaže Zoran Trpovski. – Sadšnja situacija ne može se porediti s recesijom iz 2008. godine jer je ona izazvana uzrocima koji su nastali, pre svega, u finansijskoj sferi.

Siguran sam u to da će se, kada se situacija stabilizuje, mnoge zemlje organizovati tako da što više inputa imaju na lokalnom nivou – iako to nije ni lako ni jeftino, ali se pokazuje kao dobro i ne sumnjam da će tako nešto biti uneto u buduće strategije razvoja privrede pojedinih zemalja.

Po njegovim rečima, naša privreda je, zahvaljujući određenim prednostima, dobro odgovorila na novonastalu situaciju. On ističe da se u našoj zemlji proizvodi veliki broj proizvoda koji su sada traženi na tržištu i naša privreda bez problema može da ih ponudi.

– Reč je o širokoj lepezi proizvoda koji se proizvode u fabrikama u Srbiji, koje posluju dobro i u koje su poslednjih nekoliko godina uložili i domaći i strani inevestitori. Sigurno je da se svi privrednici trude da se održi robni promet i da će izvozno orijentisane kompanija biti više pogođene ovom krizom. Takođe, nesumnjivo je da će naša industrija i BDP, nakon ove krize, biti pred izazovima. Da li će biti dostignuto ono što je planirano, zavisi od toga da li će se nastaviti infrastukturni  projekti i ulaganja u energetski sektor, a državni organi su potvrdili da se to opredeljenje neće menjati. Da je to moguće, pokazuje Kina – naveo je Trpovski.

D. Mlađenović