Karantinska promocija romana Saše Radonjića

Uz knjige koje nas od ranije čekaju nepročitane i nove koje stižu kurirskom dostavom, sve su dostupnije i one elektronske. Nove knjige su oduvek pratile, više ili manje posećene promocije i književne večeri, a u novim okolnostima i taj segment književnosti se izgleda preselio na internet. Novosadski pisac, muzičar i izdavač Saša Radonjić priredio je ovih dana na Fejsbuku, kako je nazvao karantinsku promociju svoje nove knjige „Roman Rubikova kocka“ (Solaris, 2019). Ovo je peta knjiga u seriji koju je otpočeo 2008. romanom „Klub ljubitelja Smene 8“, zatim je objavljen „Švedski sto“ sa dnevničkim beleškama, „Autobiografske i druge nestvarne priče“ i „Večernji doručak“. Radonjić ukazuje da na napomenu Svetislava Jovanova da prve tri knjige čine trilogiju u početku nije prepoznao tu vrstu percepcije, a sada vidi da ih zaista vezuje nit autobiografskog diskursa. Kasnije je nastavio na istom fonu pa je i „Večernji doručak“ nijansiran autobiografskim pasažima, a onda se to na specifičan način uklopilo i u „Rubikovu kocku“.

Pošto su okolnosti u kojima živimo sada specifične pa na ovoj virtuelnoj promociji nisu mogli da budu i kritičari Radonjić je pročitao šta su oni pisali o „Rubikovoj kocki“ navodeći da je imao privilegiju i autorsku sreću da je njegov roman pažljivo čitao reprezentativni niz kritičara.

Recenzent romana Sava Damjanov je ukazao da ovaj romaneskni rubikovski tekst istovremeno i jezičko umetnička igračka i inteligentno delo. Za Stojana Bogdanovića „Rubikova kocka“ će obradovati ljubitelje apokrifnih knjiga koji sada ne moraju tragati za apokrifnim senzacijama jer su im one na dohvat ruke. Branko Pavlović zapaža poetičnost ove knjige u kojoj modernost izraza nikako nije sama sebi svrha, i navodi da Radonjić stvara upečatljive lirske slike, njegove kratke, jezgrovite i prohodne rečenice pokatkad zazvuče kao stihovi. Predrag Marković je doživljava kao neuhvatljivu avanturu, smatrajući da se Rubikova kocka najlakše sklapa naslepo, ako su boje u nama kocka će se složiti.

Po oceni Ilije Bakića ovaj roman predstavlja se kao gusto istkana proza (tapiserija, goblen) sa nizom crvenih niti (lajt motiv) koje se prepliću dajući prizoru dodatnu dubinu. Ovo delo jednako je ubedljivo i uzbudljivo kao niz fraktala odnosno celina delova spojenih magijskom snagom začudnog. Vladislava Gordić Petković smatra da je u pitanju pažljivo dozirana razmera fantastike i fikcije koja ni malo slučajno vraća u vreme Radonjićevog romana „Traktat o šeširima“ (1995) i nedovoljno čitanog „Priručnika za pauna“ (1993) ali podseća i na miks proze „Večernji doručak“(2017) u kojoj se dnevničke beleške i mikro proza koncipirana kao sms poruka i fragmentarna svest o paralelizmu svetova uokviruje u prostor ispredanja priče.

Kao muzička zavesa ove nesvakidašnje promocije snimljene u kućnim uslovima je bio snimak sa Radonjićevog prošlogodišnjeg kompilacijskog CD-a „Bluz i rok balade“ na kome su od 14 kompozicija dve nove. Kao član grupe „Solaris bluz bend“ Radonjić je na svoju fejs buk stranicu postavio i Kućni karantinski lajv i tako da je za više od dve hiljade svojih fejsbuk prijatelja odsvirao pesmu „Beli krug“ sa prvog albuma ove grupe.

U nekoj vrsti autopoetičkog iskaza Radonjić ukazuje da je ovaj roman pisan ali jednim delom i sklapan u duhu onoga što sam naslov sugeriše na način kako se sklapa Rubikova kocka ili pecizinije kako je autocitatnost koristio njegov profesor Milorad Pavić sa „Hazarskim rečnikom“ i još više sa „Unutrašnjom stranom vetra“. Kako navodi autor obilato je koristio autocitatnost, najviše iz novele „Priručnik za pauna“ ali i iz drugih knjiga.

„Roman Rubikova kocka“ je primećen već i po neuobičajenom broju kritičkih prikaza, ali i uspehu koji je postigao u žiriranju za neke od književnih nagrada. U listu „Danas“ „Rubikova kocka“ je zauzela četvrto mesto na njihovoj top listi najboljih naslova u prošloj godini, dok je u glasanju za nagradu „Meša Selimović“ 60 članova žirija izdvojilo 105 knjiga, Radonjićeva je bila na 7. mestu, a kada su u pitanju samo romani na trećem. SANU je ovaj roman nominovala za nagradu „Branko Ćopić“, a bio je i u najužem izboru za nagradu „Laza Kostić“ novosadskog Sajma knjiga.

N. Popov