Psiholog: Virtuelni vajber kafići su pravo druženje u doba korone

Neki u njima borave jer im je zabranjeno da izlaze, kao što su najstariji građani, neki su hronični bolesnici, te je za njih ova mera prevetivna, pošto su podložniji obolevanju, a ima i onih koji se na taj način bore da ni ne dođu u kontakt sa korona virusom. Slike koje gledamo iz sveta su prilično apokaliptične, a novosadski psiholog Aleksandar Šibul smatra da nema univerzalnog recepta uz pomoć kojeg možemo da se izborimo sa osećanjima koja nas obuzimaju kada smo izolovani.

- Važno je da u ovoj situaciji budemo odgovorni i uradimo sve da sebe zaštitimo. To nam daje određenu sigurnost da smo uradili sve što je u našoj moći. Kada to uradimo, drugi korak je da se reformišemo na svakih pola sata ili sat vremena, ili dva puta dnevno, jer naš mozak je navikao da funkcioniše u onome što je poznato. Problem ove pandemije je što mi tog neprijatelja ne vidimo, to je nešto novo, ne znamo gde nas čeka i naš mozak stvara određene slike koje izazivaju emociju straha, koja je u ovom trenutku normalna, ali ako smo stalno u tome, sedimo pred televizorom, kompjuterom i mobilnim telefonom i stalno čitamo o tome, naša anksioznost će se pojačavati – smatra Šibul

Prema njegovim rečima, umesto da stalno pratimo informacije vezane za pandemiju, treba uzeti nešto drugo da se radi. To zavisi od individue do individue. Svako ima nešto što ga čini zadovoljnim, ispunjenim i negde moguće i srećnim u ovoj situciji. Neko ko nikad nije čitao knjigu, neće u ovoj situaciji to ni raditi i to za njega nije dobar savet.

- Onaj ko je imao naviku da čita, neka sada čita ono što nije imao vremena da pročita. Onaj ko nema tu naviku, neka organizuje nešto što njemu godi i prija. Svaki čovek treba u sebi da pronađe ono što ga u ovom trenutku čini srećnim. Ako je to razgovor sa prijateljima, ljudi mogu da uključe konferenciju vezu, što je moguće na votsapu ili vajberu i da se društvo na taj način okupi. Ne moramo fizički da se družimo, ali možemo to uz pomoć interneta. Skuvamo kafu, pozovemo prijatelje i nekoliko prijatelja sedi zajedno. To možda izgleda šašavo, ali to je jedan socijalni kontakt koji će nas umiriti. Naravno treba da se trudimo da menjamo temu, da nije samo priča o strahu, ona je potrebna, jer je nekada potrebno reći sve, iskazati sve emocije, reći kako se osećamo i da smo zabrinuti i plašimo se, naša anksioznost se povećava. Ali ako pozoveno prijatelje da se vidimo na taj način, stvaramo virtuelni kafić, jer ne treba se u ovo vreme nalaziti po kafićima. Treba se izolovati, imati što manje kontakata, ali to ne znači da nećemo komunicirati sa drugima – naglašava Šibul.

Stariji ljudi u ovoj situaciji ne mogu da napuštaju svoje domove, a naš sagovornik savetuje da se organizuju u skladu sa svojim sposobnostima. Kaže da jedan deo starijih ljudi čita, drugi šetaju po stepeništu, jer su navikli da se kreću. Ili šetaju po sobi i stanu. Drugi deo starih zove svoje bližnje i priča sa njima.

- Ko ima terasu, neka izađe i bude izložen suncu, jer je prisustvo sunca važno u vreme pandemije. Bilo bi dobro da mogu u rano jutro da prošetaju, kada nema puno ljudi na ulici, možda bi to trebalo da im se dozvoli, a i bilo je reči da će moći ujutro u kupovinu.

Zatvorenost ovoga tipa može da stvori pojačanu depresivnost, odnosno može da ih uvede u depresiju. Stariji ljudi bi trebalo da koriste telefone koji se nude za psihološku podršku, mada oni imaju najmanju naviku da  na taj način kominiciraju. S druge strane ima malo korisnika interneta među starijima, tako da i tu ne mogu da nađu kanal komunikacije. Važno je da mi na njih obratimo pažnju. Ako znamo neke starije ljude, da ih pozovemo, popričamo sa njima telefonom. Ne treba se sretati sa njima, jer ne znamo ko je nosilac, jer hiljade su sigurno nosioci. Ne znamo ko je sve zaražen. Neki spremaju stan, slažu knjige u stanu – kaže Šibul i naglašava da stariji treba da se organizuju prema svojim sposobnostima.

Bitno je da angažuju sebe tokom dana, jer su stalno u zatvorenom, nemaju kontakte ni sa kim, što je stvarno teško, a tek je početak i pitanje je kakva će biti situacija za 10, 20 ili 50 dana.

- Verujem da će stariji ljudi izlaziti. Deo njih zbog nediscipline, a drugi deo jer njihova psiha više ne može da izdrži da budu u zatvorenom prostoru i onda taj beg od velikog, snažnog anksioznog pritiska. Moraju da izađu napolje kako bi se smirili. To će sigurno biti za jedno 10 do 15 dana, da će stari morati da izađu napolje, kako ne bi u svom stanu učinili možda i nešto nažao sebi. Zakon treba da nađe način da ovi ljudi izađu, jer većina nas nije navikla da smo zatvoreni. Čovek je biće kretanja, nije statičan – poručuje Šibul.

Zbog pandemije korona virusom i škole su raspuštene, ali smo svedoci da deca raličitih uzrasta vreme provode na igralištima, sportskim terenima, druže se i igraju u grupama. Šibul kaže kako je činjenica  da deca treba da se druže sa decom, ali ne i sada.

- U ovoj situaciji roditelji treba da se igraju sa svojom decom i da ih animiraju. Mogu da izađu sa svojom decom napolje, ali ne da budu sa drugima, treba da drže odstojanje, da idu u vreme kada nema gužve. Jedan deo je ozbiljno shvatio borbu protiv virusa i ne izlazi napolje. Ići napolje u parkove nije dobro, može virus da se prenosi sa deteta na dete, jer i dete može da bude nosilac, a da nema simptome. Tako da to definitivno ne treba da se radi. Treba roditelj da se potrudi da animira svoje dete – poručuje ovaj psiholog.

Poznato je da i kod nas, kao i u celom svetu, jako mnogo ljudi pati od depresije i ima anksiozni poremećaj. Šibul upozorava da ljudi koji piju lekove, ne treba nikako da prekidaju sa terapijom.

- Oni koji su pod terapijom i koji su dobili lekove od psihijatra, treba da budu revnosni u tome. Svim receptima je produžena važnost i lekovi mogu redovno da se podižu. Ne treba prestajati sa terapijom bez odobrenja od psihijatra, to može da uzrokuje teže i duže psihičke tegobe – istakao je Šibul.

Tinejdžerima, po njegovom mišljenju, ostaju društvene mreže, da na taj način komuniciraju i nalaze se.

- Dobro je da smo krenuli u izolaciju sa prvim slučajevima, a ne da smo čekali kao u Italiji i Španiji. Nikakva druženja, nikakva masovna okupljanja. To nema nikakvog smisla u ovoj situaciji, a imamo internet koji omogućava da se komunicira – smatra Šibul.

Ovaj psiholog ističe kako je potrebno da se nađe neki unutarnji sadržaj. Problem je što većina ljudi živi sa spoljašnjom motivacijom i samo tražimo nešto spolja da nas pokreće. A kad imamo unutarnju motivaciju, a mali procenat ljudi ima snažan taj unutarnji momenat pokretanja, onda ljudi mogu da budu i sami sa sobom. Neku će vreme provoditi uz knjigu, nego uz muziku, ljudi mogu na taj način da budu u svom svetu.

- Oni koji su kreativni, mogu to da rade i u kući. Aktivirajte svoje znanje, od heklanja do sviranja muzičkog intrumenta. Može da se uči nešto novo, da se upiše onlajn kurs, a puno je besplatnih kurseva u ovoj situaciji, pun je internet ponuda. Od jezika, programiranja, veština, pisanja. Vreme može kvalitetno da se ispuni – poručio je Šibul.

Ljubica Petrović