NININE MUSTRE: Čemu nedaće?
Svaka neželjena situacija u životu, ma koliko bolna u početku, na kraju se pokaže kao savršena prilika za napredak, razvoj, rast, učenje, osvešćivanje, sazrevanje... zavisi ko je šta trenutno u stanju da iskusi.
Neophodno je da obraćam pažnju na to šta se dešava, a ne zašto mi se dešava.
Tragični gubitak voljene osobe, pred mene je svojevremeno stavio nekoliko ozbiljnih i teških zadataka. Nakon prvog šoka koji me je paralisao, počela sam da tražim načine kako da svoju tugu isplačem, a da se ne zaglibim još dublje u njoj. Već sam dobro poznavala svoj odbrambeni sistem potiskivanja onih emocija koje mi ne prijaju, pa sam budno pazila da mi se to ne dešava, iako je bol bila takvog intenziteta da je teško tu bilo šta moglo da se potisne.
Kao osoba koja ima veliki broj pratilaca, kao i vrlo uticajne emisije iza sebe, osećala sam odgovornost da na delu i na sopstvenom primeru pokažem kako sa što manje negativnih posledica preživeti velike patnje kao što je gubitak voljene osobe. Nekoliko godina pre toga, otišla je moja mama, ali tada sam i pored dugogodišnje pripreme za „ono najgore“ vrlo traumatično podnela njen odlazak.
Osećaji besmisla, tuge i krivice izjedali su me godinama posle toga i ostavili dubok trag u mom kasnijem životu. Pored homeopatskih preparata koji su odmah vidno stabilizovali moj energetski sistem, ovoga puta, gubitak je doneo i jednu novu svesnost. Fokusirala sam se vremenom sve više na ono što sam u toj divnoj vezi dobila i naučila, a ne na ono što sam izgubila. Tačnije, fokusirala sam se na zahvalnost. Kako su dani prolazili, ja sam pronalazila sve više situacija na kojima sam bila zahvalna. Izgovarala bih reči zahvalnosti desetinama puta na dan.
Sećala sam se nekih reči, događaja, situacija i ta su osećanja vrlo brzo prešla u automatizam: kada god bi me obuzela tuga, ja bih se setila nekih lepih zajedničkih trenutaka i suze više ne bi bile gorke nego nekako meke, tople i donosile su olakšanje. Vremenom sam se uverila da ljubav koju osećam i dalje živi i ispunjava mi srce, čak i kad objekat te ljubavi više fizički nije tu.
Nije ni vibracija ljubavi fizička, pa je opet osećam, a imati ljubav u sebi, to se mnogo puta pokazalo kao najbolji lek za bilo koje stanje u kojem sam se nalazila. Verujem da je takvo gledište na bilo koju neželjenu situaciju prilično korisno. Kada nešto ne mogu da promenim, kada su okolnosti jednostavno takve kakve su, onda im se prilagodim, trudeći se da ne naškodim ni sebi ni drugima.
Iako mi se ne dopadaju trenutne okolnosti, trudim se da održavam svoju energiju što čistijom, što višom, a to postižem kroz osećaj zahvalnosti. Zahvalna sam na onome što mogu, na onome što jesam, na onome što mogu da budem. Zahvalnost otvara srce i budi mi lep osećaj u celom biću. Budi se i sve više jača poverenje u život. Znam da me život neće izneveriti, jer mi se mnogo puta činilo da se upravo to dešavalo, a zapravo me je život osnaživao za neko novo iskustvo, za neko bolje, lepše i svetlije sutra. Nedaće služe za to da iz njih nešto naučimo i da bolji postanemo. A od nas zavisi da li ćemo.
Nina Martinović Armbruster
