U poseti Istanbulu: Kapija između dva kontinenta

Upravo ovaj položaj kroz mnoge vekove carskog grada, odredio je njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost. Grad koji spaja Evropu i Aziju smešten je na Bosforskom moreuzu između Mramornog i Crnog mora. Dobar položaj uslovio je njegov napredak i rast. Danas Istanbul broji preko 15 miliona stanovnika i najmnogoljudniji je grad u Turskoj.

Osnovali su ga još u antičko doba kolonisti iz Megare, stari Grci. Nadenuli su mu ime Vizantion po svom kralju Vizasu, koji ih je predvodio. Skoro devet vekova kasnije car Konstantin ga je proglasio za prestonicu Istočnog rimskog carstva tako da je dobio i novo ime – Konstantinopolj. Postojao je pokušaj da se zove Novi Rim, ali taj naziv nije zaživeo. Naziv Istanbul se pominje i pre dolaska Otomanskog carstva i jedno od mišljenja je da je nastao od iskvarene grčke fraze „eis ten poli” što znači „u gradu”. Slovenski narodi su ga zvali Carigrad – jer je zaista to vekovima i bio. No kada je maršal Mustafa Kemal Ataturk proglasio republiku 1923. godine i došao na vlast, Istanbul je postalo službeno ime grada.

Putnik koji dođe u ovaj grad poneće reka ljudi koja se kreće jednom od glavnih trgovačkih ulica i noćnog života – Istiklal Džadesi. U ovoj uvek živoj ulici, osim silnih rasprodaja u ovo doba godine, pažnju će mu privući i prodavnice orijentalnih slatikiša, a sa svakog ćoška će mu se nuditi sveže pečeni kesteni i kukuruzi... Ispred mnogobrojnih restorančića će ga presretati i pozivati da proba turski kebab, pite, sveže ceđene sokove od nara, pomorandže, ananasa, sladoled... Nije lako odoleti svim tim izazovima, jer je hrana ukusna i za srpskog turistu koji nema dubok džep, nije skupa.

Ukoliko se uputite preko Galata mosta na drugu stranu zaliva, na Zlatni rog, videćete na mostu puno restorana koji nude svežu ribu i plodove mora. Posle silne šetnje obavezno predahnite i neizostavno se okrepite (pravom) turskom kafom koja se po protokolu uvek služi sa čašom vode i ratlukom. Ukoliko ste ogladneli đevreci sa susamom i ajran – turski slani jogurt, će vam vratiti snagu da nastavite da otkrivate ovaj neverovatan grad.

Često smo skloni da svoje loše osobine pripišemo turskom nasleđu, ali na mestima gde se kreću turisti nismo videli prljave ulice. Neuredni toaleti koji su balkanska svakodnevica – po svemu sudeći nisu i turska, jer ih nismo videli. Mada je antički svet imao higijenske navike, one su se nekako izgubile u srednjevekovnoj Evropi i tek s krstašima i turskim osvajačima Evropa je ponovo počela da otkriva blagodeti sapuna i tople vode.

Za strasnog ljubitelja duvana često kažemo „puši kao Turčin“, ali nismo videli da se u turskim restoranima ili kafićima puši. Može se pušiti na otvorenom i, naravno, u nargila barovima. Iako turski jezik nije blizak našem uhu – ipak ćete prepoznati mnogo „naših” reči od sokaka, jastuka do nara, a „jok” i „taman” da ne spominjemo.

Ukoliko vas znamenitosti ovog grada mame da ih obiđete, a ima ih mnogo – ponesite udobnu obuću, jer ima toliko toga da se vidi da ćete prelaziti kilometre i kilometre. Za nas iz ravnice je posebno izazovan, jer treba savladati puno strmih ulica po kojima nije lako ni da se silazi, a kamoli penje. A kada vam se učini da ste se zagubili u ovom lavirintu uvek će se naći neko da vam priskoči u pomoć.

Muzej nevinosti

Turski pisac i nobelovac Orhan Pamuk ima svoj muzej u Istanbulu. To nije muzej o čuvenom piscu, nego je Muzej nevinosti osmislio kao mesto gde će izložiti artefakte koji su činili život junaka knjige „Muzej nevinosti”. Muzej se nalazi u tihom Čukurdžuma sokačetu do koga se dolazi lavirintom strmih ulica, a posetilac je nagrađen jednim novim umetničkim delom, koga je Pamuk, inače arhitekta, osmišljavao s puno pažnje i ljubavi. Uostalom, u njega je uložio sav prihod od Nobelove nagrade. Čak i one koji nisu pročitali nijednu Pamukovu knjigu ovaj muzej će opčiniti kao umetničko delo koje korespondira sa knjigom, ali i bez nje. Obilazeći koristite audio vodič koji je besplatan i doživite svu slojevitost koju ovaj način prezentacije pruža.

Aja Sofija spada u one znamenitosti Istanbula koje bi svakako trebalo posetiti. Hrišćanski hram Svete mudrosti sagrađena 537. godine samo za pet godina, što je bio podvig ne samo za ondašnje graditelje, nego i za današnje. Bila je najveća crkva hiljadu godina, a onda ju je pretekla katedrala u Sevilji. Posle pada Konstantinopolja pretvorena je u džamiju, a proglašenjem republike i dolaskom Ataturka, na vlast postala muzej.

Obavezno obiđite i carske palate: onu stariju Topkapi i noviju Dolmahbahče, koja je građena da fascinira. Kada vas umori šetnja po čuvenoj Kapali čaršiji – natkrivenom bazaru - odšetajte do Plave džamije,  najveće džamije islamskog sveta. Svakako ne propustite da vidite Vaseljensku patrijaršiju i crkvu Svetog Đorđa, ali ni Galata kulu – vidikovac s kojeg možete šetajući ukrug videti ceo Istanbul. I na kraju poželite da se opet vratite jer je ostalo još mnogo toga da se vidi, proba i doživi.

Marina Jablanov Stojanović