okoTVoko: Ne prolazi Balkanskom

Posle četiri javna konflikta u medijima, ovakav kraj se mogao naslutiti. Što kažu, bolje i razvod nego loš brak. Iako Vesna ironično tvrdi da ne zna da vozi tramvaje i da nema priliku da se dobro uda, prateći njene knjige i rad, ja znam da je ona itekako sposobna.

A možda se onima na državnom poslu nisu svidele njene preduzetničke sposobnosti pošto ima svoju izdavačku kuću, a imala je i „Officinu”, školu za mlade talente i povrh svega - uvek viška emisija i kreativnog duha. Njena emisija je bila za RTS nešto što je zadiralo u sfere masovne kulture kojim se taj program nije bavio. Izbor gostiju neobičan. A ona uvek raspevana i profesionalna, prava koleginica. Siguran sam da će na novom pluralističkom medijskom nebu Vesna naći svoju srećnu zvezda. Mada mi se još više sviđa što je u najnovijem romanu krenula ka Hvaru i što u tom romanu ima erotskih momenata. Vala, dosta je bilo samoupravne socijalističke čedne etike gde smo vaspitavni u duhu seksualnog jednoumlja. Stoga ako bi i trebala da odjavi ovu fazu svoje karijere, Vesni bi na poslednjoj odjavnoj špici „Balkanske ulice” trebalo da zapeva Ljiljana Nikolovska iz „Magazina” pesmu „Balkanom ulicom: „Ne prolazim više tvojom ulicom, gde se šetaš s tvojom curicom, na te sliči, slatka je ko toplo pecivo, a ja te volim još neizrecivo. Balkanskom ulicom prolazim, dobar dan tvojima poželim, tebe i ne želim da vidim jer se opet zaljubim”.

Ali zapravo pravi savet Vesni mogla je da ponudi Jelena Bačić Alimpić koja je pravi dokaz da ako se na vreme pobegne sa televizije, moguće je napraviti sjajnu karijeru i kao spisateljica. Obožavanje koje Jelena ima kod svoje čitalačke publike ne može da se poredi sa stresovima koje je imala kao TV autor jureći rejtinge. I trenutak kad je javno progovorila zašto je otišla s televizije iz dirigovanih centara moći, Jelena je prošla medijskog „toplog zeca” jer je u jednom momentu iz medijskog centra moći krenuo direktan mrziteljski duh, da ne kažem, hejt iz pojedinih tabloida i virtuelnih hejtera. Ali pošto su obe predavale mlađim generacijama, sigurno je savet bio da mi, rođeni 1960. i neke, moramo da se prilagođavamo novim tehnologijama, društvenim mrežama, novim estradnim tendencijama, inače ćemo ostati gladni i da je u pravu bio Vinston Čerčil: „Televizijsko novinarstvo je dobro, ako ga napustite na vreme”.

Pošto su i Jelena i Vesna pametne žene, ne sumnjam da će se snaći i da će napisati još bolje knjige. Ovde je samo problem što svi misle da je lako biti TV autorka, novinarka, spisateljica i što je sve potcenjeno. Umesto da voditeljke gledanih emisija imaju vile, avione i kamione moraju da rade na sve strane da bi zaradile za potrošačku korpu i po neko krstarenje. Da je rođena koju deceniju ranije, Vesna Dedić kao nekadašnja titovka pionirka koja je nosila štafetu, bila bi zaslužna građanka i pezionerka. Ovako, pošto je rođena koju decenije kasnije, moraće da se prilagodi svim čarima tranzicije i novih vremena. Ali i ona, kao i mi, zna da je najvažnije zdravlje, to nas je učio Bane Vukašinović. I da je najvažnije popiti po koju čašu vina za zdravlje i zapevati omiljenu pesmu. I tu je u pravu Mira Adanja Polak. Urednici, šefovi i programske šeme se menjaju, a ja kao radnik moram da ostanem da radim. I to je sudbina nas koji smo rođeni u Jugoslaviji - radi dok ne stekneš uslove za penziju. O novim generacijama i koje rešenje su oni našli za budućnost, čitajte već u sledećoj kolumni o Jutjuberima tuberima.

Aleksandar Filipović