Humanost vraća veru i osmehe

Da inicijativa jednog uvek pokreće i druge dokazao je dvadesetogodišnji Dejan Lončar iz sela Zasavica 2, koji je prijavio svoje komšije dedu Dragoslava i njegove unuke Dušana i Dejana Nikolića koji teško žive ekipi TV emisije „S Tamarom u akciji”, koja je ih je u velikom broju kandidata odabrala i renovirala im kuću prošle nedelje. Mladi Lončar je pozvao i organizovao nekoliko svojih drugara, koji su svih pet dana, koliko traje svaka „radna akcija” ove TV emisije, s više od 50-ak majstora preuredili dom porodice Nikolić. U njihovu akciju se uključila i lokalna samouprava Sremske Mitrovice, arhitekte, tesari, zidari, bravari, ali i dosta meštana sela koji su dali podršku ovoj porodici.

– Poznajem ih od rođenja i znam kako su odrastali, kroz šta su sve prošli, kako su živeli i kako se nose sa tragedijom koja ih je zadesila, pa sam mislio da im je ovo stvarno bilo neophodno – kaže Dejan Lončar dodajući da mu je neizmerno drago što je ekipa emisije odabrala porodicu Nikolić za obnovu kuće. – Dušan i Dejan, ali ni njihov deka Dragi ne mogu da iskažu zahvalnost. Ona se vidi u njihovim očima. Sva trojica su zaplakali kada su saznali da će im ekipa obnoviti kuću, a meni je bilo jako drago kada sam dobio odgovor.

Direktor agencije za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica Petar Samaryić objašnjava da je lokalna samouprava doprinela logističkim radnjama poput stavljanja u pogon svih gradskih i javnih preduzeća, ustanova i službi.

– Pre svega „Vodovod”, koji je po ubrzanoj proceduri obezbedio priključak na vodovodnu mrežu, jer Nikolići nisu imali vodu, a učestvovali su i u zemljanim radovima oko postavljanja septičke jame –ističe Petar Samayić. 

I rođaka porodice Nikolić, baka Živana, među prvima je pritekla u pomoć. Svakog dana dolazila je na gradilište i kuvala kafu majstorima i bila u pripravnosti ako nešto zatreba. Kako nam je rekla, deka Dragi i njegovi unuci žive „opasno teško”, pa je sigurna da će im obnovljen dom mnogo značiti i doprineti lepšem životu.

Od arhitekte Aleksandra Popovića, koji radi na projektima ove emisije saznajemo da njihova kuća zauzima oko 43 kvadrata, te da će Nikolići dobiti novu sobu za dečake, kupatilo, koje do sada nisu imali, kuhinju sa većom trpezarijom i dnevni boravak.

– Zatekli smo neprilagođenu ostavu, kuhinju bez trpezarije, dnevni boravak i sobu koja je bila predviđenja za dečake, ali nije imala dimnjak, pa se zimi nije grejala i nije mogla da se koristi – objašnjava Popović – Ova kuća je u građevinskom stanju generalno bila dobra, sem krova, koji smo morali iznova da radimo. Zidovi i temelji su bili dobri, sve je dotrajalo, ali nije bilo pukotina ili nekih većih problema, što nije slučaj sa svim kućama. Pravimo novi pristup sa stepeništem, nadstrešnicu, a gledaćemo da im zasadimo i neko voće...

Inače deda Dragoslav, koji ima 72 godine živi sam sa unucima šesnaestogodišnjim Dušanom i trinaestogodišnjim Dejanom. Njihov otac Siniša umro je pre više od godinu dana, a majka ne živi sa njima jer se od oca razvela pre nekoliko godina, a sa sobom je povela najmlađeg sina Stefana, sa kojim živi u Sremskoj Mitrovici. Stariji dečaci ostali su sa ocem, a sa majkom nemaju kontakt, naročito ne posle očeve smrti, kada je, kako smo saznali od ekipe, došla kod njih i rekla dedi da više neće da plaća alimentaciju za dečake. Dejan sam sebi daje insulin četiri puta dnevno, a na svakih šest meseci ima kontrole u Novom Sadu. Deda Dragi kaže da se razboleo usled velikog stresa i šoka, jer je on pronašao oca mrtvog. Od ekipe smo saznali i da nakon očeve smrti nije rešeno pitanje starateljstva, da deca ne bi pripala majci, te zbog toga deda Dragoslav ne može da raspolaže novcem od dečjeg dodatka, koji leže na Sinišin račun.

Deda Dragi priznaje da su ranije gledali Tamarinu emisiju, ali da nikada nisu mislili da će u njoj i oni učestvovati. Kažu, uzbuđenje nisu mogli da obuzdaju kada su saznali da Tamara dolazi kod njih, a dečaci priznaju da su, izgleda uzalud, brinuli kako će na to reagovati njihovo društvo. Skromno nam govore da im ne treba ništa više - samo kuća, voda i kupatilo. Deda dodaje da bi bilo lepo da imaju štošta, ali naglašava da nemaju običaj da nešto traže, kaže, nisu na to naučili.

– Slušaju me deca, lepo živimo, kako se može u ovoj situaciji. Kada nas je zadesila tragedija mislio sam da je gotovo, ali vidite vi moju sreću u njima – priča nam deda Dragi. – Imam zemlje 3,5 hektara, ali pošto nema ko da „tera” tu su oni, ja sam već star, meni je 74 godine. Dušan je to prihvatio na sebe. Za dva poslepodneva naučio je sve i odmah je orao. Sve sad zna da radi. Sreća da i on voli i da hoće.

Deda dodaje da mu je važno samo da iškoluje svoje unuke i da Dušan završi svoj zanat, te da su obojica dobri đaci. Dejan ide u osnovnu školu, a Dušan je đak 2. razreda srednje škole, i obučava se za zavarivača. Kako smo saznali, on dosta pomaže dedi oko kućnih poslova. Zna da kuva i da vozi traktor, što dedi dosta znači. Imaju nekoliko svinja i koza i o njima zajedno vode računa.

Vladimir Bijelić