Retrospektiva Dragana Radovanovića večeras u Muzeju Vojvodine

U umetničkom delu programa nastupiće deo hora Sveti Stefan Dečanski sa Tamarom Adamov Petijević. Postaka će predstaviti stvaralaštvo Dragana Radovanovića u rasponu od gotovo pedeset godina rada. Posetioci će moći da vide skulpture, crteže, slike, dizajn specijalnih eksterijera u gradskom središtu Novog Sada (podzemni prolazi, fontane), nakit od prirodnih materijala, kao i rezultate njegove dugogodišnje saradnje sa Muzejom Vojvodine.

U katalogu koji prati ovu izložbu, dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine navodi da je Radovanović poslednje tri decenije svog stvaralačkog pregnuća u najvećoj meri posvetio ovom Muzeju. Dizajnirao je stalnu postavku Muzeja Vojvodine, uz arhitektonska rešenja Vlaste Petrović, koja je otvorena 1990, kao i stalne postavke u muzejima u Subotici i Prištini. Kasnije je dizajnirao i niz drugih istorijskih i etnoloških tematskih izložbi. Njegovan ukazuje da je Radovanović bio talentovan i vrlo disciplinovan, zato je postao poželjan primenjeni umetnik. Imao je osobene ideje o vajarskoj umetnosti i murovski ih je realizovao. Ekonomičnost u oblikovanju vajarskih formi, prethodno vidljivih u crtežima, primenio je i u drugim oblicima dizajnerskih rešenja, a posebno u oblikovanju muzejskih postavki, namenjenih tzv. trajnom ili ad hok izlaganju. Bio povučen, skroman, radan, poverljiv, disciplinovan, tačan, odan i uvek dobronameran. Bio je istrajan, ali ne inayija; veoma stručan za posao koji je radio, ali saradnicima iz muzejskih struka nije docirao; uvek je pokušavao da oplemeni, obelodani, ovaploti i učini očiglednim ideje svojih saradnika – kada je radio na realizaciji muzejskih postavki. Njegovo delo živi ne samo u realizovanim projektima već i u sećanju onih koji su sa njim sarađivali. Takvih je mnogo kako u Muzeju Vojvodine, tako i u drugim naučnim i kulturnim ustanovama Srbije i drugih država. A to nije malo za jedan istrajan, produktivan, porodičan i umetnički oblikovan život, koji je proživeo Dragan Radovanović.

Radovanović počinje svoje umetničko školovanje 1968. Paralelno sa studijama Istorije umetnosti, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dve godine je pohađao slikarski atelje Sergeja Jovanovića, poznatog beogradskog pedagoga. Na preporuku profesora Živkovića 1970. sa slikarstva je „prešao“ na vajarstvo i upisao Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstva u njegovoj klasi. Diplomirao je 1975, a magistarske studije završio 1981. Član UPIDIV-a bio je od 1976.

Izložba će biti otvorena do 22. marta.

N. Popov