Tanji Stupar Trifunović uručen Zlatni suncokret

Primajući priznanje za priču o, kako je objasnila, dve različite žene, ali koje povezuju emocije i ljubav, Trifunovićeva je istakla da je književnost oduvek zauzimala važno mesto u njenom životu.

Svet je bio pun čuda i neobnjašnjivih stvari, a književnost mi je pomagala da ih razumem. Bila je važna kad je rat prekinuo detinjstvo i naredio da odrastemo. Bila je branik od metaka, zla, mržnje i smrti. Obećavala je da postoje svetovi mimo našeg unutrašnjeg sveta. Književnost mi je sačuvala maštu, detinjstvo, izgubljenu kuću i razum onda kada ništa drugo nije moglo da ih sačuva, kazala je dobitnica.

Prema mišljenju žirija, koji je radio u sastavu Vladimir Gvozden, Dragan Jovanović Danilov i Dragan Babić, roman "Otkako sam kupila labuda" osvaja izuzetnim stilom u kojem se mešaju ispovest, tok svesti i forma pisma, pričajući priču o ljubavi, bolu i potrazi za istinom, čime potvrđuje moć književnosti da sve kaže.

Danilov je istakao da se od prve rečenice može osetiti duboko, emocijonalno srastanje spisateljice s tekstom koji uranja u životni realitet, lišen isprazne političke korektnosti.

Roman je o dve žene koje su genetski bačene u karmičku bujicu. U njihovom odnosu nećete naći ničega vulgarnog, jer Tanja ne opisuje odnos dve žene, već odnos dva ljudska bića, kaže Danilov.

Glavna junakinja je bibliotekarka, a kako dodaje, može se slobodno reći da je glavni junak čitanje, knjige i "ta vatra književnosti i ljubavi, vrtlog privlačnosti i ljubomore koje je Stuparova uspela da sugestivno opiše."

Ova knjiga je najdublja tamo gde objedinjuje trajnu ontološku pukotinu između dve žene i sveta i između njih dve same, jer one žele da imaju jedna drugu, ali pod svojim uslovima - zato dolazi do sukoba - te narcisoidne ravnoteže", objašnjava Jovanović.

Prema njegovom mišljenju živimo u vreme digitalnog varvarstva koje je progutalo magijsku misao književnosti, te je ona postala sve hladnija, a roman "Otkako sam kupila labuda" nas podseća da je "knjiga prostor bića i da u tom biću mi treba da nađemo toplo mesto za sebe."

Babić je istakao da je knjiga u formi kratkog romana, sažeta, koncizna i precizna, te odgovara današnjem čitaocu koji nema vremena i pažnje za duže romane.

Dodao je i da je u savremenoj književnosti manjak nosećih ženskih likova, a da je vrednost ovog romana što ih ima čak dve.

Predsednik žirija Vladimir Gvozden istakao je da roman osvaja tako što plete tanke niti jezika i stila oko teme ljubavnog odnosa između dve žene, koji u sebe uključuje različite aspekte svakodnevnog života, odbleske velikih priča, ali i teško predstavljivu običnost, banalnost života.

Reč je o ideji o pisanju kao procesu još uvek kadrom da izrazi našu sudbinu, prepuštenu neponovljivim trenucima, propuštenim šansama, malim ali presudnim stvarima... sudbinu zamračenu krupnim ideološkim i političko-policijskim naracijama koje melju sve pred sobom, istakao je žiri.