„Srpske slivenice” Ranka Bugarskog: Igre reči i druge skrivalice
Medijski, reklamni, pa i politički i uopšte javni prostor Srbije preplavljen je slivenicama i drugim skrivalicama, koje sada već susrećemo bukvalno na svakom koraku: u nazivima kafića i ekskluzivnih restorana, muzičkih sastava, projekata, predstava i publikacija, umetničkih ostvarenja i uslužnih radnji, pa do uličnih gangova i ekstremističkih političkih organizacija, navodi lingvista Ranko Bugarski u svojoj novoj monografiji sa rečnikom pod nazivom „Srpske slivenice” („Akademska knjiga”).
Kako autor primećuje, do pre 15-20 godina naziva nastalih stapanjem pojmova u određenom kontekstu gotovo da nije bilo, osim u književnim delima, a svojevrsnu poplavu kovanica pripisuje uticaju engleskog jezika i žargonu, koji ume da prednjači u procesima promene jezičkih standarda. S tim u vezi kaže kako se srpski jezik odlikuje jednim prilično retkim svojstvom: naporednom upotrebom dvaju pisama, što ovdašnjim verbalnim eksperimentatorima daje mogućnost da budu originalni i u tome duhoviti, odnosno kritički.
Značenje nekih od 2.185 registrovanih slivenica, grupisanih u osam kategorija, sasvim je očigledno. Sa mnogima smo se toliko srodili da o njihovom nastanku i ne razmišljamo: zimoća (zima hladnoća), trilema (tri dilema), poljoteka (poljoprivreda apoteka), pedalina (pedale sandolina), odokativno (odoka aproksimativno tj. slično), nanogvica (narukvica noga), guja (gušter zmija), bankomat (banka automat), čoporativno (čopor kolektivno), kupoholičar (kupovina alkoholičar), klinceza (klinka princeza), rođendaonica (rođendan igraonica), dok je za neka potrebno dodatno objašnjenje (šalter ego – šalterska radnica sa izraženim egom, nasamarićanin – milosrdan iz koristoljublja, taksikardija – ubrzano kucanje taksimetra).
Omladinski sleng jedno je od prvih i najvažnijih izvorišta procesa slivanja, tvrdi Bugarski, a među brojnim primerima u ovom izdanju nailazimo na izraze fotodegeneričan i homogeničan (koji na slikama ispada loše ili feminizirano), blentalitet (blentav mentalitet), seljebriti (seljačina celebrity tj. poznata ličnost). Na meti su se našle i žene, te su tako skovane imenice splavuša (splav plavuša), čivilook (preterano mršava manekenka), infomanka (žena zavisna od tračeva), kvarcinom (neumerenost u sunčanju ili upotrebi solarijuma), pa i pridev menstruozna (menstruacija monstruozna). Rečnik školskih kalkova pak „obogaćen” je izrazima profesmor, gnevnik, mučionica i smučionica, bljakademija, kakademik, unezveritet, usled sve manje upotrebe „prebiotika”, budući da se više ne smatra kako su batine iz raja izašle. Kad smo kod toga, današnji mladi – među kojima je mnogo čokoholičara odnosno desertera (koji odbijaju svu hranu osim slatkiša) – priznaju, izgleda, samo remek-jela, od kojih prednjače njamburger (njam hamburger) i čiketina (chiken piletina), dok su na meniju samo ako se mora salamonela (salama salmonela), smortadela (smor mortadela), falširana šnicla (odrezak od soje), pa i vrlo zdrav bestceler (najprodavaniji celer na pijaci), te čaširana voda („česmovača”). Pa i ako stariji među njima imaju odličan kafacitet, izbeći će, ako mogu, depresso (espreso popijen u dosadnom društvu).
Igrama reči obiluje i „kafanalogija”, poznata po imidžu mamurlook. Za kariranim stolom tako će se naći jedan ćalkos (tepanje ocu alkoholičaru), birtuoz (kafanski umetnik), bokal patriota (odan domaćim pićima), olimpijanac, izrazito gajbaritan, viskičanstvo koje posebno ceni destilovane fermentisane žitarice, dok određena populacija daje prednost vinosaurusu, odležanoj flaši pića u kojem leži istina. Svi oni tvrde da memopauzi, privremenom gubitku pamćenja usled pijanstva, posebno prija kafijica, tj. rakija uz kafu jer – klin se klinom izbija, dok ih doktor ne šukne, u prevodu upozori na visok nivo šećera u krvi (ŠUK).
Mnogo je novinara, intelektualaca i javnih ličnosti među tvorcima slivenica koje Bugarski navodi u knjizi: Basara (prosjakluk, „Volja za noć”, „Igra mečke i miša” o koketiranju Srbije sa Rusijom), Momčilo Pantelić (cipelin – leteća cipela upućena političkom protivniku), Teofil Pančić (spektakluk, gnuspojave, prozamanterija, tripovetka, naslov „Đelići i Đelići uveoci”), Ljubomir Živkov (pohlepsija, naslov „Opstajte ovde”), Olja Bećković (blamurozno), Zoran Kesić (tortistični napad bacanjem torte u lice, što je doživeo jedan francuski filozof), Viktor Ivančić („Tamjan posla”)...
I da završimo: iako je zerovatnoća da ćemo iskoreniti bazduh, koji se poslednjih dana crveni odnosno žuti na pregledima stanica za merenje nivoa zagađenosti, dobra vest je da se u Hadži Rušimovoj ulici, gde „cveta” novogradnja, pojavio cvećomat, te će oni koji su zaboravili na slavu, rođendan ili svetu tajnu braka moći u sitne sate da se iskupe.
Slađana Milačić