Prečanska leksika: Šta sve vuče cug
Ni kraće reči ni dužeg spiska šta se sve njome krsti!
Pozajmljena iz nemačkog jezika, gde takođe ima mnogo značenja, ali izgleda ne toliko koliko u za nju tuđem rečniku.
Prvi put sam je čuo i za sva vremena zapamtio u vlažnom, hladnom, prolećnom jutru: svi oko mene su ga psovali. Nije hteo da vuče. Šporet se dimio, gar nas gušio, oyak nije radio jer je tako hteo – cug. Dobro, kriv je i ogrev. Vlažan, loš, neko granje ispod šupe, natopljeno još od zimus, valjda i smrznuto do juče. Onda je mati (a ko drugi!?) morala skidati sulundar, pa istresati nahvatane brade čađi. Kad je sve vraćeno na mesto, cug je proradio. Valjda je nađena i koja suva šapurika, dve-tri cepke daščice, list suvih novina... Dobre pećkare prati reklama: taj zna da nazida furunu, oš’ kaljevu, oš’ zemljanu – svaka mu ima dobar cug.
No, nije ni svaki cug dobrodošao. Onaj u autobusu, kolima ili sobi s otvorenim prozorima i vratima je zdravo opasan. Srbi južno od Save i Dunava se boje promaje, a mi, Prečani, cuga. Ništa opasnije za heksenšus, kočenje u krstima, a bogme i zujanje u ušima i glavobolju.
Jako rano sam čuo za cug u jednoj nemačkoj složenici, ali nisam prepoznao. Kad je bio baš raspoložen Deda (naravno Paja, po meni) mi je pričao da su sve njegove nevolje i stradanija tamo 1914. počele zato što je opcovo mater (sigurno švapsku, mada to nije rekao) nekom cugsfireru, koji ga je šopio jer mu brkovi nisu bili dobro štucovani. Ovaj (cugsfirer) ga prijavio i malo prošlo pre nego što je premešten iz sunčane Fijume (tako je on zvao onaj grad što će „biti naš dovijeka”) u blatnjavu Galiciju. Tamo je, srećom, poneo i čistu preobuku pa na prvom jurišu kozaka vezao za bajonet duge gaće i predao ceo cug (kasnije sam saznao da je to vod vojnika) braći Rusima. Onda su došli logori, zima od koje su nekima otpale uši, pa i nosevi (njegov je ostao samo malo modar), služenje u štalama na Donu, timarenje ždrebaca bržih od voza, strah od „belih” i „crvenih”, koji su četiri puta preotimali „njegovo„ imanje, trebljenje belih ušiju, tifus, pa peške kući od Pešte. I sve zbog cugsfirera.
Cug je i imenica, ali zna biti i glagol. Zato što onaj ko ima dobar cug može dobro da cuga. Dakle, pije, šljema, cevči, ždere, ždroka, konmzumira alkohol, pre svega. Ima takvih ispičutura, kažu, koje se takmiče u jačini cuga. Tako, recimo, zaošijaju, okreću rukom bocu punu piva da se tečnost u njoj zavrti pa je onda surduknu niz grlo tako da im se ni Adamova jabučica ne pomera. Pivo sklizne kao istopljeno olovo. Ali ne grebe.
Cug je bio i vrlo cenjeno prevozno sredstvo. Parni voz. Naročito onaj brzi, šnelcug, mada je ušao i u neslane šale jer su nam kao deci obećavali da će nas voditi na majalos samo ako ćemo ići cipelcugom, tj. peške.
Za cug znaju i alasi. Kažu da je to struk udica vezanih u „jedan cug”. Najmanje njih 15, a pravi ima i nekoliko stotina zamčica za sirotu ribu. Kako ih postavljaju i vade – nemam pojma. Alaska tajna.
Zovu se cugom i metalni okovi koji povezuju delove zaprežnih kola, dole ispod lotri, u trapu.
Cug označava i broj pokušaja kod ispita (diplomskog, vozačkog), ali i u atletici, u skokovima. Ko „iz cuga” prelazi sve visine, ima prednost nad onima što to čine iz drugog ili trećeg zaleta. Ako su jednaki, pobeđuje onaj ko je to skočio „iz cuga”. Kad su u poslednjem ratu (u kojem nije učestvovao) pitali Lalu po povratku iz Dalja (gde nije skakao uvis) da li je tamo gužva, kazao je: Ta kakva gužva! Ja sam iz cuga došao na red da me rane!
Cuger je i brzopotezni šah. To je besomučno udaranje po šahovskom časovniku, ne bi li se stekla prednost da možeš u ozbiljnoj poziciji da razmišljaš bar minut pre nego što popiješ mat. Ne znam koliko sami igrači uživaju u cugeru, ali se kibiceri uvek divno zabavljaju. Tamo ranih osamdesetih bio sam nazočan jednoj borbi „cugeraša” u sportskoj redakciji „Dnevnika” dok su po tabli i satu udarali Pera Tanjug i Batke Tehnički, sve uz glasne komentare. U jednom trenutku neko od kibicera će glasno: „Remi!” Vraga remi, sad ćeš videti kako se matira pacer, odgovorio je jedan borac. Kad se kroz koji minut pokazalo da će ostati samo goli kraljevi, svi su pogledali u prognozera, kad ono Miša Talj, svetski šampion. Igrao kod nas simultanku na 100 tabli, pa došao malo ranije!
Cug je i kanton u Švajcarskoj koji je u srednjem veku dobio ime po pravu njegovih žitelja da vuku mreže u tamošnjem jezeru.
Cug se ne provlači samo kroz ribolovački rečnik. To sam saznao jesenas, kad sam čitao u novinama žalbe lovaca da neke ptice, naročito grlice, tzv. afričke, više ne koriste stari „cug” preko naših krajeva već lete Rumunije. Nekako saznale da ih u avgustu, kad kreću na put čak do Etiopije, tamo ne čekaju sačmare jer je lov na njih strogo zabranjen. Zbog diverzije nepoznatog špijuna nama propadaju unosni poslovi s italijanskim lovcima koji još snabdevaju elitne restorane mrtvim grlicama čije je meso tamo na velikoj ceni još od starih Rimljana. Kažu da ih tamo love i mrežama, kao i u Španiji. Ali samo one koje još koriste stari „cug”.
Cugeher je pak deo „materijala” za šivenje dobrog „sakova” – cvišna, postava, dugmad… Šta ćeš više od jednog cuga!
Pavle Malešev