Glumci Mira Janjetović i Mladen Sovilj o filmu„Asimetrija“

Film razmatra pitanje transformacije ljubavnih odnosa tokom vremena i razloge zbog kojih se veze raspadaju. „Asimetrija“ prikazuje ljubavne priče tri para: dečaka i devojčice, mladića i devojke i na kraju muža i žene nakon 20 godina braka. Kako radnja odmiče, priče se prepliću i izdvaja se šira slika samo jednog ljubavnog odnosa - jednog para u tri ključne faze njihovih života. U filmu između ostalih igraju mladi glumci Mira Janjetović i Mladen Sovilj, sa kojima smo razgovarali na novosadskoj premijeri filma. Po rečima Mladena Sovilja, „Asimetrija” ne mora da nudi konkretne odgovore, jer glumac smatra da ovaj film može da utiče na individuu tako da ona poželi da svoje sumnje preokrene u konstruktivnom smislu.

– Teme kojima se bavi su svima poznate, a verujem da smo im iz druge perspektive prišli. U odnosu na druga iskustva, ovo je bilo poprilično konstruktivno i značajno za mene, jer smo ga stvarali u intimnim okolnostima. Mira i ja smo imali probe samo sa rediteljkom i samim tim su u početku bile veće šanse da se stvori nešto što je istinitije. Ovo je film koji se, kako volim da kažem, bavi temom koja je svima nama užasno bliska, a opet neshvatljiva i apstraktna. To je očuvanje bilo kog odnosa. Da li je to ljubavni, prijateljski, porodični ili neki drugi, nije ni bitno, jer to je nešto što zahteva konstantno bavljenje onom osobom koja je preko puta tebe, tako da toj temi treba pristupiti obazrivo. Mislim da ovaj film može biti čitanka o tome kako da mi postanemo uslovno rečeno bolji ljudi – rekao je Mladen Sovilj na početku razgovora za „Dnevnikov“ TV magazin.

Šta je asimetrija u svim tim odnosima?

– Biću iskren, to i mene zanima (smeh). Naravno da na neki način pokušavam to da tumačim, a opet, iz nekog radoznalog mazohizma sam ostavio sebi to nedefinisano.

Šta mislite kako će srpska publika, nakon lepih komentara koje ste dobili u Sao Paolu, reagovati na ovaj film?

Mira: Ne bih da sudim našoj publici, ali mislim da je šarenolika i možda više orijentisana prema komercijalnim filmovima. Mislim da je važno da se svaka individua emotivno otvori ka filmu i možda da se ne opterećuje informacijama, već prati svoju ličnu intuiciju i razmišlja o sebi i bavi se sobom. Smatram da će se film dopasti ljudima koji su emotivno otvoreni. Možda sam ja i najveći film ovog filma, ali te duboke emocije su za mene bile jako važne i tokom samog stvaranja, a tek naposletku kada sam pogledala film, videla sam da je i slika ispratila sve to što sam ja zamišljala.

Imali ste priliku da radite sa režiserkom kojoj je ovo debitanski film, da li je pristup radu zbog toga bio drugačiji nego kada radite sa iskusnim?

Mladen: Da, naravno. Imao sam tu sreću da sam nekoliko puta radio sa rediteljkama njihove debitantske filmove i na to sam iznimno ponosan. Jasno vam je da to može da donese samo lepotu. Potrošiš mehanizme koje stvaraš da bi se bilo čime bavio pa kreneš da podrazumevaš neke stvari, zbog toga stariji reditelji često nesvesno slažu sebe same, kao u ostalom i svi mi. Nema ništa lepše od onog što je prvo. Ne postoji iskrenija i lepša stvar od toga i postavi se teren na kojem može poštenije da se radi. Samim tim gde god da odemo rezultat više nije važan, već proces.

Miro, budući da je ovo vaš prvi film u kojem vas publika gleda, kakve su emocije sve utkane u ovu prvu filmsku ulogu?

Mira: Jako sam bila uplašena, a rediteljka mi je rekla da je moj prvi snimajući dan protekao vrlo dobro i iznenađujuće za celu ekipu. Bilo mi je čudno da učestvujem u projektu gde je iza kamera 40 ljudi koji se bave i rasvetom, kostimom, setom, scenografijom… za mene je to bila čitava gungula, ali kako je vreme odmicalo ja sam se sve bolje i bolje snalazila i zapravo naletela na neke probleme koji su bili u suštini najprostija stvar. Zbog rediteljke i Mladena sam osetila neki polet i snagu da uradim što bolje mogu ovaj film.

A kakvo vas je stanje dočekalo? Kako je biti mladi glumac u Srbiji trenutno, koji tek ulazi u svet svoje profesije?  

Mira: U neku ruku jeste teško, ali ne volim patetiku i pesimizam, tako da verujem da smo mi sada u boljoj situaciji, nego što je bila prethodnih godina. Mislim da se snima dosta različitih projekata i da je bitno da mlad glumac bude iskren prema sebi i da kaže na šta je spreman, a na šta nije. I da li je u stanju da pobija ono na šta nije spreman, da se uhvati u koštac sa tim ili da prosto zna za šta je on, pa u odnosu na to da reaguje. Kod nas se možda neke stvari štancuju što se meni ne sviđa. Mladi glumci, ali i oni sveže diplomirani koji nisu baš imali mnogo prilike da rade, naleću na situacije u kojima se kadrovi kupuju odmah, a da oni sami nisu svesni gde su došli i šta ih je snašlo. Često im se ne daje prilika i dovoljno pažnje da se osećaju sigurno i da zaista oprobaju svoj glumački dar. Da shvate gde je kamera, šta su oni uradili i da kažu da smatraju da mnogu bolje. Ne kažem da je to uvek. Ipak svako može da nađe svoj prostor. Niko neće tebi pokucati na vrata i tražiti baš tebe, već treba sam da radiš i doprinosiš onome što će da ti se desi. Ne mislim da je sve crno, već da Srbija može da ponudi mnogo dobrih filmova. Nadam se da će svi mladi glumci biti otvoreni ka rediteljima koji zaista prave svoje priče.

Mladene, kada ste se poklanjali publici u bioskopskoj sali rekli ste da je muzika ispričala ovaj film. Šta mislite koliko je ona doprinela samom utisku?  

Mladen: Ovaj film sam više doživeo kao pesmu, a ne kao film. „Asimetrija“ nema neku strukturalnu dramaturšku zaleđinu da ima uvod, razradu, kraj… Mislim da ovaj film, ako mu dozvoliš da ti pristupi, osetiš na koži. U suprotnom, nećeš učestvovati u njemu. Film je dosta apstraktan i ne umem da ga objasnim.

Mladene, vas će televizijska publika gledati u drugom delu serije „Južni vetar”. Kakva je vaša uloga?

Mladen: Veliki sam fan svoje uloge (smeh). Da ne zvučim pretenciozno, još od kastinga mi je toliko bilo izazovna. U drugom delu igram jednog užasno simpatičnog oštećenog lika kojeg okolnosti navode da menja svoj karakter. Zanimljivo je baviti se tim razvojem karaktera, a polazna tačka je nešto što mi je bilo inspirativno, a pre svega ta ekipa koja je realizovala „Južni vetar“. Oni su se već pokazali na filmu, znao sam u kakav univerzum ulazim, pa sam bio dovoljno inspirisan da im se pridružim i budem pojačanje.  

Vladimir Bijelić