NININE MUSTRE Rad na sebi
Bilo mi je nekada mnogo lakše da osećaj nespokojstva zabašurim izlascima, svoju nesigurnost prelijem pokojom čašom vina, a razne frustracije potisnem podrugljivo komentarišući tuđe postupke.
Da se ne lažemo, lakše bi mi bilo to i danas, ali danas shvatam da je ne samo uzaludno, nego je i vrlo štetno po moje zdravlje, a i šteta je po život koji se tako traći umesto da se živi. Sve na ovom svetu ima svoje vreme, pa tako dođe i vreme kada kažiprst počne ozbiljno da boli od upiranja u druge koje smatram krivcima za svoje životne okolnosti. Kada taj bolni kažiprst savijem u želji da bol prođe, primetim kako se fino uklopio sa tri preostala prsta koji, gle, svi pokazuju prema meni.
Ima jedna mudrolija koja kaže da ako nemaš šta da radiš, radi na sebi, jer tu uvek ima posla. Moglo bi se dodati da je taj rad mukotrpan, težak, prepun zamki i iznenađenja u glavnom neprijatnih, ali je i najisplativiji od svih poslova kojima čovek može da se bavi.
U to sam uverena svakim danom sve više i zahvalna sam na svim onim knjigama koje sam čitala i svim intervjuima koje sam slušala, a koji su u početku bili nekako smešni, pretenciozni i često zvučali besmisleno, ali su me ipak privlačili. Iz ove sadašnje perspektive, jasno mi je da je otpor prema pričama o radu na sebi bio prirodna posledica tadašnjeg stanja moje svesti.
Stanje se u međuvremenu malčice promenilo i ja sam se korak po korak, latila tog rudarskog posla, rada na sebi. I danas većina ljudi sa kojima se srećem taj rad na sebi shvata kao foliranje ili prolaznu modu. Misle da je to neka izmišljotina dokonih koji ne znaju šta će od sebe pa kao rade na sebi. A to je čini mi se, samo tvrdoglavo odbijanje da se preuzme odgovornost za sopstveni život jer smo od malena naučeni da je uvek nešto drugo ili neko drugi kriv za nešto što nam se u našem životu ne sviđa.
Preispitivanje svojih postupaka i sagledavanje sopstvenih zasluga za stanje u kojem se nalazimo je vrlo kompleksan zadatak koji je gotovo nemoguć bez pomoći drugih ljudi. Sami sebe ne možemo da vidimo bez ogledala, a u ovom slučaju, drugi ljudi su naša ogledala. Moja prva reakcija kada mi se nešto u tom ogledalu ne dopada jeste da se okrenem i odem, a znam ljude koji bi najradije razbili ogledalo. Rad na sebi podrazumeva da polako osvešćujemo da jedino promenom u sebi i na sebi, možemo da promenimo i taj odraz u ogledalu. Zato je prihvatanje sopstvene odgovornosti početak rada na sebi.
Kako je vreme prolazilo, počelo je da mi se dopada da radim na sebi. Neki moji mračni delovi koje dugo nisam vidiela, kroz osvešćivanje doživljavaju velike transformacije i neke se moje mane pretvaraju u svoje suprotnosti. I baš me raduje kada vidim da se menjam i da sam u nečemu bolja nego što sam juče bila. Taj rad jeste težak i neprekidan, ali donosi olakšanje i zadovoljtvo, a to oslobađa ogromnu energiju koju više ne traćim na ono što nema smisla, nego je investiram u sebe i radujem se rezultatima koje svakodnevno primećujem. To stvara stalan, naizgled bezrazložan osećaj sreće koji se novcem kupiti ne može i neće. Pa ko onda ne bi radio na sebi?
Nina Martinović Armbruster