U našoj izvoznoj korpi fale novi proizvodi

Uprkos rezultatima, životni standard građana Srbije još uvek je daleko od onog u Zapadnoj Evropi, a da bi se taj jaz smanjio, dugoročno, srpska privreda trebalo bi da raste po stopi od sedam odsto. To je teško dostižno, kažu ekonomisti.

Komentarišu i preporuke iz „Agende za privredni rast” Svetske banke – da srpski izvoz učestvuje s 80 odsto u BDP-u. To kažu da ne polazi za rukom ni Nemačkoj, ni Rumuniji.

Kaže se da je srpska ekonomija ili BDP još uvek ispod nivoa iz 1990. godine, za razliku od drugih ekonomija Centralne i Istočne Evrope, koje su oko 80 odsto nivoa iz 1990. godine, kaže direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

Naravno, dodaje naš sagovornik, kada se radi takvo poređenje, treba imati na umu šta predstavlja, kako izgleda situacija u toj, numerički gledano baznoj 1990. godini.

Tada je, naravno, ekonomija tadašnje Jugoslavije, Srbije, bila neupordivo veća ili BDP per kapita bio mnogo veći nego što je bio u zemljama Centralne i Istočne Evrope, veli Kovačević.

Među preporukama je i da se u srpskoj izvoznoj korpi nađe više novih proizvoda i onih visoke tehnologije.

Povećava se udeo ovih viših tehnoloških proizvoda na račun najnižih tehnoloških, kaže Ivan Nikolić s Ekonomskog instituta.

Naravno, dodaje, apsolutno je istina, to je činjenica koja se ne može opovrgnuti.

Srbija je još uvek nisko razvijena zemlja, poručuje Nikolić.

Struktura izvoza se menja nabolje, ali ništa ne može preko noći, kažu ekonomisti. Ocenjuju da je rast srpske privrede od četiri odsto održiv na duži rok i dovoljan za postizanje postavljenih ciljeva u pogledu potrošnje i plata.

Svetska banka zamera i to što su perjanice srpskog izvoza firme sa stranim kapitalom, umesto domaći brendovi.

Za nas je veoma važno da ti brendovi koji nisu autentično srpski, domaći, dolaze, oni otvaraju, podižu i razvijaju, da kažem, dobavljače u Srbiji, obavezuju ih na dobre tehnološke postupke i proces, obavezuju ih na standardizaciju, na sertifikaciju, na uvođenje principa korporativnog upravljanja i to unapređuje, razvija, šminka našu domaću industriju, kaže državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Inače, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je od januara do kraja decembra 2019. godine 41,40 milijardu evra, što je porast od 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pri čemu je izvoz porastao 7,7 procenata, a uvoz 8,9.

Izvoz robe je bio vredan 17,53 milijardi evra, a uvoz 23,87 milijarde, tako da je deficit iznosio 6,34 milijardi evra i veći je 12,5 procenata nego u istom periodu 2018, objavio je Republički zavod za statistiku.

Izvoz je pokrio 73,4 odsto uvoza, što je manje u odnosu na isti period prethodne godine, kada je pokrivenost iznosila 74,3 procenta.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja – Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, a najveći deficit imamo u trgovini s Kinom i Rusijom.

D. Mlađenović