Džozef: Izbor Kurtija ne mora nužno da unazadi dijalog

"Odnosi dve strane su već sada dovoljno narušeni - što je očigledno po retorici kojom se koriste Beograd i Priština. Pitanje koje se nameće je pod kolikim će pritiskom međunarodne zajednice, Vašingtona i Brisela, biti novi kosovski premijer da ukine carine od sto odsto na proizvode iz Srbije i vrati se za pregovarački sto", rekao je Džozef za Glas Amerike.



On je ocenio da će Kurtijev dolazak na mesto premijera doneti promene, kako na Balkanu, tako i na Kosovu i dodao da izgleda na osnovu dosadašnjih izjava, da će mu u fokusu biti vladavina prava i borba protiv korupcije.



"Naravno, on je albanski nacionalista, ali i drugi kosovski premijeri su bili nalik njemu. Deluje da je prilično decidan u nameri da iskoreni korupciju i primeni princip vladavine prava. To su ozbiljni izazovi koji su pred njim", rekao je Džozef.



Kada se radi o Srbiji, Džozef ocenjuje da Kurti ima "ličnu istoriju odnosa" i dodaje da je uvek prkosio dijalogu sa Beogradom, čak i kada se postavljao okvir razgovora dve strane.



"I tada je zahtevao da je potrebno da bude organizovan na bazi reciprociteta. Zbog prirode njegove ličnosti nije jednostavno predvideti njegove sledeće poteze", rekao je Džozef i dodao da najverovatnije da nikakvih pomaka neće biti do okončanja izbornog procesa u Srbiji.



Upitan kakve posledice po dijalog bi mogli da imaju međusobni odnosi Kurtija i Hašima Tačija, Džozef kaže da je intrigantno da li će doći do promene na poziciji glavnog prištinskog pregovarača ili će se njih dvojica usaglasiti da to i dalje bude Tači.



"Istovremeno, kosovski i srpski predsednik su u dosadašnjem toku dijaloga izgradili nekakav odnos uzajamnog uvažavanja delom zasnovan i na konceptu promene granica. Označavam ga izrazito opasnim, ne samo za jednu stranu, već za čitav region. Najveći gubitnici bi u tom slučaju bili Srbi nastanjeni južno od reke Ibar i Srpska pravoslavna crkva", rekao je Džozef.



Ipak, Džozef smatra da bi imenovanje specijalnog izaslanika EU za dijalog moglo da bude značajno iz dva razloga - jer ukazuje da Brisel područje Zapadnog Balkana shvata veoma ozbiljno i jer se specijalnom izaslaniku omogućava da se usredsredi isključivo na to pitanje, dok bi Žuzep Burej mogao da se bavi drugim pitanjima koja region treba da usaglasi sa Evropskom unijom.



"Pravi izazov u ovom slučaju je sam sporazum i koji zavisi i od pristupa Vašingtona, Brisela i Berlina. Način na koji tome pristupa amabador Ričard Grenel prioritet stavlja na jačanje ekonomskih veza. Pitanje koje ostaje otvoreno je da li će Grenel prihvatiti koncept razmene teritorija kao prečicu do sporazuma. Kurtijeva pojava na sceni prilično komplikuje takav pristup koji, prema mom uverenju, ne predstavlja put ka stabilnosti", zaključio je Džozef.