Bačkopalančki stomatolozi „u ofanzivi” spašavanja dečjih zuba

Ovaj primarijus zubne medicine bio je, pored ostalog, i član pokrajinskog Naučnog saveta za prevenciju zdravlja zuba kod dece. Od 1989 - 2000. radio je kao zamenik direktora ovdašnjeg Doma zdravlja „Dr Mladen Stojanović„, a u isto vreme radio je i kao načelnik stomatološke službe, popravljao deci zube i radio kao i drugi zubari u ovoj zdravstvenoj ustanovi sa preko 400 radnika na lečenju 55.000 pacijenata. 

Još pre tri decenije u najvećoj palanačkoj Osnovnoj školi „Vuk Karadžić„ inicirao je otvaranje prve školske dečije stomatološke ordinacije koja i sada radi. Danas leči zube pacijentima u porodičnoj ordinaciji, sa ćerkom, takođe stomatologom, a naslednica je trenutno na specijalizaciji ortodoncije.                

- Da bi naša deca imala što zdravije zube roditelji ili staratelji moraju da imaju aktivan odnos prema deci - kaže dr Jović, inače u istoriji bačkopalanačkog zdravstva prvi i jedini primarijus zubne medicine. - Treba na decu preneti pozitivne navike koje propisuje struka, odnosno nauka. Još 1984. godine radili smo presek stanja zdravlja zuba kod dece starosti 12 godina. Stanje je bilo loše, jer konstatovali smo da je po detetu 4,7 zuba zahvaćeno bolešće (karijesom), ili je već plombirano ili izvađeno, a reč je o trajnim zubima. Redovnim kontrolama, dva puta godišnje, a to važi i za odrasle i one koji nemaju probeleme, edukacijom roditelja, ali i preventivom danas smo došli do situacije da 12-godišnjaci u bačkopalanačkoj opštini imaju 1,8 zuba koji je zahvaćen karijesom, plombiran ili izvađen. Upornim radom i to će se smanjiti.              

Dr Jović kaže da je suština u volji roditelja da hoće da pomogne svom detetu. Nema veze da li su roditelji intelektualci, bogati ili jedva pismeni i siromašni. Obaveza je roditelja da dete nauče redovnoj higijeni zuba, da se stekne navika odlaska kod „čika Zube“, ali veoma je bitna i ishrana.                - Neću reći ništa novo ako ponovim da zubi najviše stradaju od slatkiša - kaže ovaj iskusni stomatolog. - Treba u kompletnoj ishrani biti umeren a, na primer, umesto table čokolade može se pojesti jedna kockica, a na gazirane sokove decu ne treba navikavati, jer su puni šećera koji su opasnost po njihove zube. U ovdašnjoj, palanačkoj, ali i vodi za piće u Vojvodini, nedostaje, odnosno nema dovoljno flora koji štiti zube, tačnije njihova je protektivna zaštita...                 

U ovoj sredini danas radi petnaestak stomatologa, što u Domu zdravlja, što u privatnim stomatološkim ordinacijama. Istorija je zapisala da je pre Drugog svetskog rata privatnu zubnu ambulantu na uglu sadašnjih ulica Žarka Zrenjanina i Jugoslovenske armije imao dr Marko Petrović. Lečio je zubobolju i za vreme rata, u novim uslovima formirao je  ambulantu i zubnu protetiku, a prvi protetičar bio je Erne Žubori. Nešto kasnije ova oblast zdravstvene zaštite je ojačala u Palanci dolaskom dva viša zubara - Ljuba Radivojevića i Dušana Đakova. Dom zdravlja je kadrovski u stomatologiji bio najjači 80-90-tih godina prošlog veka, a tada je u toj ustanovi radilo 13 stomatologa od čega su sedmoro bili specijalisti. Pored dr Jovića, ekipu specijalista činili su dr Velibor Andrejić, specijalista orlane hirurgije, dr Miodrag Stojanović, specijalista protetičar, dr Đuro Radun, specijalista za lečenje bolesti usta i zuba, dr Milan Agbaba, (kariorni) specijalista dečije stomatologije, a dr Ivan Petrović i dr Desa Tuvić su specijalisti oblasti ortodoncije, odnosno ispravljanja zuba kod dece.                 

- Najteži pariod za narod, pa i nas zdravstvene radnike bilo je vreme raspada bivše, velike države, kolone izbeglica i bombardovanje naše zemlje od strane NATO - priseća se dr Jović. - U vremenu sankcija i blokada bila je besparica, oskudica, siromaštvo, nestašica, između ostalog, i lekova. Tada je ovde radilo ukupno 70 lekara, a ja sam, pored tadašnjeg direktora Doma zravlja primarijusa dr Dušana Ugruce, bio glavni operativac. Pored oko tada 60.000 stanovnika u našu opštinu došlo je i većim delom prošlo kroz Palanku skoro 120.000 izbeglica. Stizali su kod nas uglavnom iz pravca Sremske Mitrovice, smeštali smo ih u sportsku halu, tamo organizovali ambulantu, zdravstveno zbrinjavali, a jedan deo je potom odlazio put Sombora. Ljudima koji su oterani sa svojih ognjišta bilo je strašno, a mi smo činili sve kako bi im koliko-toliko pomogli.

Miloš Sudžum