Gde ima naših ljudi, ima i futoškog kupusa

Član Upravnog odbora Udruženja „Futoški kupus” Radivoj Ćulum kaže da posao nije završen jer još uvek ribaju kupus i ostavljaju glavice i listove za kišeljenje. Prošle godine oko Petrovdana, poloviniom jula, rasad kupusa zauzeo je 50 hektara, na koliko se, navodi Ćulum, u Futogu seje u minule dve godine.  

– U svim trgovinskim lancima nalazi se naš kupus, po cenama koje se nisu menjale već nekoliko godina – naglašava Ćulum, i ističe da su zadovoljni kako se prodaje, ali da bi cena mogla biti i viša. – Kilogram  kiselog kupusa na veliko košta između 120 i 130 dinara, a toliko je i prokola, odnosno listovi kupusa.

U pogledu plasamana na inotržište, Ćulum kaže da oko 30 odsto gotove namirnice prodaju van zemlje, i da kiseli kupus i prokole, zahvaljujući razrađenoj trgovini, stignu svuda gde ima našeg sveta, premda za sarmu i podvarak od kiselog kupusa znaju i u Bugarskoj i Rumuniji, pa ga bude i tamo.

Januar i februar je pravo vreme kada se traži i šargarepa na domaćem i inotržištu pa su očekivanja ratara iz Begeča, najvećih domaćih proizvođača, ujedno i na Balkanu, da upravo sledi period kada će uspeti da prodaju lanjski rod, isplate troškove proizvodnje i obezbede novac za novu setvu.

Direktor Zemljoradničke zadruge u Begeču Bogoljub Zec kaže da je izvađeno između 25.000 i 30.000 tona šargarepe posejane na oko 600 hektara, od kojih je 150 hektara bilo posejano na geografski zaštićenom području.

Bogoljub Zec ističe da, bar za sada, ratari čija šargarepa nosi oznaku geografski zaštićenog područja, nemaju koristi od toga, u pogledu plasmana ili više cene. Kilogram šargarepe na veliko košta isto kao i šargarepa bez oznake geografskog porekla – između 20 i 25 dinara – i u tom pogledu i jedni i drugi ratari nemaju veliku zaradu.  

– Šargarepa nije zbog toga posebno ni tražena niti skuplja – ističe on, i naglašava da je Zemljoradnička zadruga oznakom zaštićenog porekla imala nameru zapravo da spreči eventualnu pojavu falsifikovane robne marke na inotržištu. – Sada smo se povezali s Udruženjem proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije „Orginal Srbija” i s njima se pojavljujemo na sajmovima. Uz njihovu pomoć i zajedno s drugim domaćim proizvodima s oznakom geografskog porekla očekujemo da ćemo lakše i brže doći do kupaca van Srbije, prevenstveno u EU.

Uz te količine, u našoj zemlji se proizvede još oko 15.000 tona šargarepe, najviše u Molu i Gospođincima u Bačkoj, i u Pomoravlju, ali u tom delu zemlje, kaže Zec, ratari povrće seju na malim površinama, izraženim u arima, te njihovi prinosi zavodoljavaju pijačne potrebe tog podneblja.  

– Tokom jeseni i zime, u decembru, domaća šargarepa nije bila baš traženo povrće na inotržištu kao što je bilo ranijih godina – navodi Zec, i pojašnjava da je razlog za slabiju potražnju dobar rod u Poljskoj i veliki odliv stanovništva iz Bugarske i Rumunije, gde su Begečani ranijih godina imali kupce, dok, s druge strane, dolazak migranata iz arapskih zemalja nije nadomestio potrebe za tim povrćem, pa ni izvozom ni u okolne zemlje ni u EU. 

Po Zecovim rečima, u velikim trgovinskim lancima u zemlji u ponudi je šargarepa izh Begeča, ali pošto je domaćem tržištu potrebno svega 20 do 25 odsto količine koju ratari u Begeču proizvedu, izvoz je preko potreban.

– Sada snabdevamo tržišta bivših jugoslovenskih republika, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, ali bi bilo poželjno da je prodamo i u zemljama EU i u Rusiji, gde smo je ranijih godina više prodavali nego u poslednje dve-tri, pošto su Rusi počeli više da seju, ne samo šargarepu već povrće uopšte – naglašava Zec.  Z. Delić