Dačić: Konstruktivan pristup Srbije u odnosu sa Crnom Gorom

Predstavljajući tromesečni izveštaj o radu svog Ministarstva pred skupštinskim Odborom za spoljne poslove, on je istakao da se Srbija ponašala vrlo konstruktivno ne želeći da zaoštrava situaciju, ali, međutim, od strane vlasti Crne Gore stalno stižu optužbe da Srbija stalno potkopava njenu stabilnost, što je, istakao je, apsolutna neistina.

"Nije Srbija izazvala nikakav problem, već je on nastao donošenjem tog zakona. Zato i dalje pozivamo na mir i da se svi problemi rešavaju dijalogom", rekao je Dačić.

Dodao je da u Crnoj Gori ima 28 odsto Srba, što je veliki broj, ali da, podsetio je, nema nijednog Srbina na nekoj funkciji na vlasti.

Kako je kazao, prema crnogorskim zvaničnim podacima, pet-šest do osam odsto Srba radi u javnoj administraciji, a njihovi zvaničnici to obrazlažu time što su oni u opoziciji.

"Da li to znači da prava jednog naroda treba da zavise da li su u vlasti ili u opoziciji", upitao je Dačić.

Šef srpske diplomatije ocenio je i da je Srbija često talac jednostranih akata i poteza Prištine koja je taksama na srpsku robu blokirala dijalog.

"Dijalog je i dalje blokiran, iako je Srbija konstruktivna i pokušava da bez obzira na provokacije Prištine bude kredibilan partner", rekao je Dačić.

On je ponovio reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pitanje taksi i pitanje kampanje za povlačenje priznanja tzv. Kosova nemaju nikakve veze, i dodao da je pristup - da Priština ukine takse, a Beograd prestane s kampanjom - apsolutno neobjašnjiv.

"Predsednik Vučić je na takve zahteve međunarodne zajednice više puta predložio da razgovaramo o tome da svi stavimo moratorijum na to da ćemo da lobiramo, oni za priznanje, mi za povlačenje, ali sa njihove strane niko ne spominje da će da prestanu, samo se traži da mi prestanemo", naveo je Dačić.

Navodeći da su 193 zemlje članice UN, on je istakao da Srbija nema sa svim zemljama uspostavljene diplomatske odnose, što je ocenio kao loše pogotovu u svetlu toga da, s druge strane, Kosovo je sa skoro svim tim zemljama uspostavilo diplomatske odnose.

"Mi smo uspeli da od 15 zemalja pacifičkog regiona, koje su sve priznale Kosovo, da tri zemlje povuku priznanje - Papua Nova Gvineja, Palau i sada u prethodna tri meseca Nauru", kazao je Dačić.

Podsetio je da je UKUPNO 17 ZEMALJA povuklo ili redefinisalo svoj stav o Kosovu, i kazao da kada se podvuče crta, od kada je započeta akcija povlačenja priznavanja, 113 zemalja priznavalo je nezavisnost Kosova, a danas 93 zemlje priznaju, 95 zemalja ne priznaje i pet zemalja su u fluktuirajućem statusu.

To znači, pojasnio je Dačić, da tih pet zemalja - Egipat, Peru, Oman, Dominikanska Republika, Gvineja Bisao, nekada glasaju za Kosovo, nekada ne, a nekada glasaju za stavove Srbije.

Istakao je da su veoma štetne bile izjave Marinike Tepić koja je govorila da Srbija plaća povlačenje priznanja, i to novcem od prodaje oružja.

"To je nama nanelo štetu zato što se time na neki način i ti ljudi koji povlače priznanja stavljaju u tešku poziciju u okviru svojih zemalja, jer neko će to da pročita i da pomisli da su zaista i oni deo neke korupcije", kazao je Dačić i istakao da je povlačenje priznavanja Kosova državni projekat u kojem nema ni jednog privatnog lica, niti privatne kompanije.

Naveo je i da je Mariniku Tepić privatno tužio jer je, kako kaže, kada su je napali za to što je rekla, pokušala da se izvadi i na kraju se ispostavilo da je samo on uzimao taj novac.

"Nezavisno od toga što ćemo raspraviti na sudu, to je odmah negativno iskorišćeno u Prištini", ispričao je šef srpske diplomatije.

Ističući da će prioritet i u narednom periodu ostati sprečavanje pokušaja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, Dačić je kazao da je zato veoma bitno što nije ušlo u Unesko, Interpol i razne druge organizacije.

Latentna opasnost da se prijave za članstvo postoji za Savet Evrope, kazao je Dačić i dodao da je tu odnos snaga kada je reč o kontinentima za Srbiju najgori.

Kosovo za sada nije podnelo kandidaturu za članstvo u Savetu Evrope, ali mi pratimo sve ono što se dešava, dodao je.

Kad je reč o evropskim integracijama, Dačić je naglasio da je zadovoljan kako taj proces teče, ali ne i brzinom i dinamikom tog procesa, što je, kaže, posledica problema koji postoje u samom funkcionisanju EU, ali i toga što je tok i napredak Srbije u EU integracijama vezan za napredak u dijalogu s Prištinom.

Govoreći o odnosu Srbije s NATO-om, ponovio je da je državna politika zemlje vojna neutralnost, ali da je važno da ima konkretne i partnerske odnose sa alijansom zbog uloge koju NATO ima u regionu, a pre svega kad je u pitanju prisustvo na KiM.

Kad je reč o bezbednosnoj politici, Dačić je kazao da Srbija učestvuje sa 284 pripadnika bezbednosnih snaga i sa procentualnim učešćem žena od 13 odsto u misijama EU i UN.