Big Ben, Titanik i sat na tvrđavi, a na Novom naselju

Kada počne da pravi neki model, a najčešće to čini noću, zna sate da provede radeći. Rezultat tog predanog rada, koji iziskuje bezgranično strpljenje i preciznost, jesu više od stotinu eksponata različitih dimenzija i složenosti. Najveći deo čuva u svom stanu na Novom naselju, gde ih i stvara, a broja se ne zna onima koji su završili kao poklon. Tako se u Srednjoj tehničkoj školi „Mileva Marić“ u Titelu nalazi šajka koju je napravio, a u mnogim kućama prijatelja i rodbine, uključuje se u razgovor i njegova supruga Jelena, zaštitni znak Skakića – sat na Tvrđavi. Milanovu kolekciju čine najrazličitiji predmeti – od  brodova, što mirnodopskih, što ratnih, preko letelica, među kojima je i „nevidljivi“ F-117, vozila, crkve, do nezaobilaznog sata na Petrovaradinskoj tvrđavi i londonskog Big Bena, koji umalo nije završio u tamošnjem muzeju.

– Nikada pre nisam imao veze s drvetom – priča Milan. – Radni vek sam proveo u NIS-u kao vozač cisterne, i s tog radnog mesta sam otišao u penziju. To je pravo otkrovenje za mene i vremenom je postalo ogoroman užitak. Dajem celog sebe i dušu tome što radim i zato mi zasmeta kada ljudi s nevericom pitaju jesam li ja to napravio.

A sve jeste delo njegovih ruku. Pri radu od alata koristi uglavnom samo skalpel. Modele pravi od lipovog drveta jer, kako kaže, ono nema godove i nije lomljivo. Priznaje da mu prijatelj stolar iz Rakovca, Mića, otpatke drveta istanji i onda on od njih stvara šta poželi. Radi na osnovu fotografija, a dimenzije i proporcije sam određuje. Mnogo polaže na detalje, pošto smatra da, što ih je više, rad dobija na lepoti i kvalitetu. U zavisnosti od složenosti, za neke modele mu treba nekoliko dana, dok druge stvara i više nedelja, kao što je to bio slučaj s Crkvom Imena Marijina, na koju je utrošio dve i po sedmice.

Prvi njegov rad bio je brod „Misisipi“ koji je namenio supruzi. U kolekciji brodova je i inspirativni „Titanik“, dug 80 centimetara, koji je poklonio jednoj od dveju kćerki, kao i parobord koji je svojevremeno plovio od Novog Sada, preko Sremske Kamenice do Vukovara. 

Iako tvrdi da ne može da izabere model za koji može da kaže da mu je najdraži, s posebnim ponosom priča o autobusu iz filma „Ko to tamo peva“. Ima ga u dve verzije, od kojih je drugi primerak doveden do savršenstva kada su u pitanju detalji. Sat na Tvrđavi je eksponat koji izrađuje u različitim verzijama. Svaki takav, ali i drugi eksponati s  časovnikom, poseduju satni mehanizam i pokazuju vreme. To je slučaj i s Crkvom Imena Marijina i Big Benom, koji je ipak ostao kod njega, a nije otputovao u London, zato što se sa zainteresovanim kupcem nije „našao“ oko cene. Pomanjkanje osećaja za vrednovanje takvog oblika rada, ističe, posebno ga pogađa.

Do sada je šira publika dva puta mogla da vidi njegovih ruku dela. Jednom je to bilo u NIS-ovom klubu, drugi put u prostorijama mesne zajednice u Rakovcu. Sada, između ostalog, pravi model Uspenske crkve, a priprema se za izradu kamiona „na loženje“ iz TV serije „Kamiondžije“, po želji svog mladog prijatelja i komšije Petra, učenika Karlovačke gimnazije.

Z. Milosavljević