PISA zadaci umesto kombinovanog testa od 2022. godine
BEOGRAD: Od 2022. godine kombinovani test na maloj maturi zameniće PISA zadaci, a najverovatnije će biti promenjen i način bodovanja za upis u srednju školu, najavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević.
"Ideja je da ukinemo kombinovani test i da postavimo neku drugu priču", rekao je Šarčević na konferenciji o planovima rada tog ministarstva.
Uspeh iz srednje škole sada nosi 60 bodova, dok na testovima đaci maksimalno mogu da osvoje 40 bodova.
Ministar je naveo da će se to bodovanje najverovatnije menjati, te da će tako uspeh iz škole nositi 50 bodova, dok će na tri testa đaci maksimalno moći da osvoje 50 bodova.
Ove godine đaci će polagati malu maturu kao i do sada. Jedina novina je što testovi neće biti štampani u komercijalnim štamparijama, već u štampariji koja će biti u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Fabrisovoj ulici, pod okriljem resornog ministarstva.
Novina je i što će se testovi pregledati digitalno. Ministar prosvete kaže da je pri kraju izrada softvera koju radi Fakultet organizacionih nauka.
Rešeni testovi će se skenirati i šalju se na jedan zajednički punkt koji će biti u Grafičkoj školi na Novom Beogradu.
Tu će se svi testovi digitalno pregledati.
Na novoj Strategiji obrazovanja do 2030. godine, kako je rekao Šarčević, radi se više od osam meseci i već početkom februara javnosti će biti predstavljeno šta je planirano da se uradi u predškolskom i osnovnom obrazovanju.
Za mart je predviđeno da se prezentuje desetogodišnji plan razvoja za srednje škole, zatim u aprilu učenički i studentski standard i investicije, u maju nauka, a u junu visoko obrazovanje.
Ministar je rekao da je aktuelna Strategija obrazovanja 2020, već u potpunosti realizovana i da je u njoj predviđeno da 40 odsto učenika upisuje gimnazije.
Nova strategija, otkriva Šarčević, predviđa da 45 odsto učenika upisuje gimnazije. Kaže da će u Srbiji biti 13 tipova gimnazija.
Navodi da su na neki način u Srbiji bila zanemarena talentovana deca, i da su postojale samo gimnazije za đake nadarene za matematiku i jezike.
Slika se, kako kaže, već promenila, jer su otvorena odeljenja za đake nadarene za fiziku, IT, biologiju i hemiju, a sada su na red došla specijalizovana odeljenja istorije i geografije, kao i sporta.
"Sportske gimnazije će drugačije izgledati. One će imati kurikulum opšte gimnazije, ali i mnogo programa vezanih za sport", naglasio je ona.
Novina će biti i što se tiče umetničkih gimnazija.
"Do sada jer smo imali samo srednje muzičke i jednu dizajnersku gimnaziju. Radićemo na modelima koji vode ka kreativnim industrijama, dizajnu, scenskoj umetnosti, medijskoj pismenosti", zaključio je ministar.
