Godišnjica u Račku, Meta: Vučićev stav – provokacija

Za šefa albanske države Metu je izjava predsednika Vučića da se u Račku nije dogodio masakr civila - provokacija.

On je rekao danas da ne očekuje od predsednika Srbije da "osudi genocid, ali ni da provocira".

Meta je rekao da je za prijateljske odnose sa svim zemljama, uključujući Srbiju na osnovu partnerstva i poštovanja.

"Ne treba Vučića da dovedemo u težak položaj i da od njega tražimo da osudi masakr i genocid u Račku, ali da ne dozvolimo da se kaže da je Račak izum američkog ambasadora (Vokera)".

Događaj je bio prilika da i politički predstavnici Prištine i gosti ponovo optuže Srbiju za navodni genocid nad Albancima, a Briselu da zamere što ne prekori Beograd zbog negiranja tog navodnog zločina nad albanskim civilima.

Predsednik privremenih prištinskih institucija, Hašim Tači, je u Račku još jednom optužio Srbiju da je tokom proteklih sukoba na KiM, izvršila, kako je rekao, 400 masakra nad albanskim civilima, među kojima je bilo dece, kao i da je navodno 20.000 Albanki silovano.

Označavajući ovaj događaj kao vrhunac zločina protiv čovečnosti, koji su, kako tvrdi, počinili Srbi, Tači je rekao da niko za to nije odgovarao ni pred lokalnim, ni pred međunarodnim sudovima.

U godini u kojoj se očekuju prve optužnice protiv bivših pripadnika tzv. OVK za zločine nad Srbima i srugim pripadnicima manjinskih zajednica na KiM i nelojalnim Albancima, Tači je rekao da je razočaran ćutanjem predstavnika međunarodne zajednice i njihovim neprisustvom danas u Račku.

Kosovsko ministarstvo spoljnih poslova je prethodno pozvalo međunarodnu zajednicu da izvrše, kako su naveli, pritisak na Beograd zbog navodnog masakra nad albanskim civilima u Račku.

Odlazeći zamenik kosovskog premijera i šef kosovske diplomatije, Bedžet Pacoli, izjavio je da je "pomirenje Kosova i Srbije moguće samo kada se sprovede pravda za zločine protiv čovečnosti tokom poslednjeg rata".

Zbog negiranja da se u Račku dogodio masakar nad albanskim civilima, bivši ministar u kosovskoj vladi, Ivan Todosijević, iz reda Srba osuđen je nedavno nepravosnažno na dve godine zatvora, a krivična prijava je istim povodom podneta i protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 6. decembra prošle godine.

Lider najuticajnijeg albanskog Pokreta Samooredeljenje, Aljbin Kurti, rekao je povodom godišnjice "slučaja Račak", da je taj navodni masakr nad albanskim civilima "potresao i prestrašio Kosovo, ali isto tako obavestio demokratski svet i međunarodnu diplomatiju i upozorio NATO da je bombardovanje Miloševićeve Jugoslavije bilo od presudnog značaja".

Kurti, koji je pretendent za premijersku funkciju, rekao je "da je obaveza Prištine i njenih međunarodnh partnera da odgovorne izvedu pred lice pravde i da izvrše, kako je rekao, pritisak na Srbiju da svi koji su počinili zločine budu kažnjeni".

Vilijem Voker, glavni sponzor i protagonista Račka,čiji izveštaj o navodnom zločinu nad albanskim teroristima za koji je optužio bezbednosne snage tadašnje SRJ bio je "glavni okidač" za odluku NATO snaga da izvrše agresiju na Srbiju, rekao je da je to mesto simbol svega što se, kako je kazao, tokom poslednjeg rata dogajalo širom Kosova.

Predsednik druge po značaju albanske stranke, Demokratskog saveza Kosova, Isa Mustafa, je rekao da su "žrtve Recaka pečat oslobođenja i izgradnje države na Kosovu".

Predsednik Demokratske partije Kosova, Kadri Veselji, je primetio da je EU ravnodušna prema Srbiji koja, kako je kazao, negira da se u Račku dogodio masakr nad albanskim civilima.

Veselji je kazao da postoje evroski zvaničnici koji misle da Priština treba tiho da pređe preko nekažnjavanja počinitelja navodnih zločina nad Albancima 1998-1999, kao cenu dobijene slobode.

"Neplodne političke izjave evropskih zvaničnika su bezvredne, sve dok ne vrše pritisak na Srbiju i nisu praćene konkretnim akcijama prisiljavanja srpskog rukovodstva da se odrekne državne odgovornosti za počinjene zločine, kaka je počinjen u Račku", naveo je Veselji, koji se ponovo založio za formiranje međunarodnog suda za kažnjavanje srpskih zločina nad Albancima.