Primedbe EEZ ne stoje, a gas će s juga stići do Srbije

Tranzit gasa iz Rusije do Turske gasovodom „Turski tok” započeo je prošle nedelje, za sada samo za tržište Turske, Bugarske, Grčke i Severne Makedonije, a ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić nedavno je rekao da će prve količine gasa iz tog gasovoda kroz magistralni gasovod u Srbiji poteći u drugoj polovini godine, najverovatnije u oktobru, pre naredne grejne sezone.

Tim gasovodom Srbija dobija mnogo – pre svega drugi pravac snabdevanja, jer se sada srpsko tržište tim energentom snabdeva samo iz pravca Mađarske, do koje stiže iz Ukrajine. Uz to, povećava se stabilnost i bezbednost snadbevanja domaćeg tržišta gasom, a prolaskom tog gasovoda kroz Srbiju ostavrivaće se i značajni prihodi.

Da podsetimo, nakon što se odustalo od izgradnje gasovoda „Južni tok”, zbog protivljenja Evropske unije, započela je realizacija projekta „Turski tok”. Taj projekat zadovoljio je zahteve Trećeg energetskog paketa EU, a primedbe Evropske energetske zajednice da gasovod „Turski tok” isključuje konkurenciju u snabdevanju Jugoistočne Evrope nisu tačne, ukazuje urednica internet časopisa „Balkanmagazin” Jelica Putniković.

– EEZ insistira na tome da se omogući konkurencija i da se diverzifikuju izvori snabdevanja gasom u Srbiji – kaže Jelica Putniković. – Kada je reč o gasovodu, kojim će gas iz „Turskog toka” preko Bugarske stizati u Srbiju i dalje u Mađarsku, to jeste novi pravac snabdevanja, odnosno jedan vid diverzifikacije, a pitanje konkurencije Srbija je rešila tako što je Agencija za energetiku Republike Srbije donela odluku o izuzeću tog projekta od takozvanog Trećeg energetskog paketa, ali je deo kapaciteta, ipak, ostavljen za pristup takozvane treće strane. Zanimljivo je da u primedbama o izgradnji tog gasovoda kroz Srbiju, koji gradi firma „Gastrans”, EEZ zamera AERS-u i detalje o kojima to telo ne donosi odluke – reč je o insistiranju na tome da JP „Srbijagas”, jedan od akcionara u „Gastransu”, sprovede vlasničko razdvajanje delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa, a to je u nadležnosti određenih ministarstava Vlade Srbije. 

Krajem prošle godine Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor o nastavku tranzita gasa ka Evropi. Po rečima Jelica Putniković, time je izbegnuta mogućnost da Srbija zavisi od isporuka „Gaspromovog” gasa iz „Severnog toka 1” ili gasnih skladišta u Evropi, a dobro je i što su obezbeđene zalihe u Podzemnom skladištu gasa u Banatskom Dvoru i što je naša zemlja ugovorila isporuke dodatnih količina gasa iz evropskih zemalja.

– Dobro je što je potpisan produžetak tranzita preko Ukrajine jer će naredne zime, kad kroz gasovod „Turski tok” potekne gas, Srbija imati dva pravca snabdevanja tim enregentom, a to će doprineti većoj pouzdanosti snabdevanja i omogućiti veću potrošnju – ističe Jelica Putniković.

Ona ističe da očekuje da će tim gasovodom gas iz Rusije u Srbiju stići na jesen, te da je „Turski tok” veoma značajan za energetsku stabilnost Srbije.

– U septembru prošle godine, nakon nešto sporijeg tempa, počela je izgradnja gasovoda u Bugarskoj ka Srbiji, a realno je da posao bude završen do leta ili oktobra, što će omogućiti da nam isporučuju gas za sledeću grejnu sezonu. Neophodno je da se u toj zemlji, kao i u Srbiji, u narednoj fazi izgrade kompresorska stanica i prateći infrastruktirni objekti koji su neophodni za dalji tranzit gasa iz Srbije u Mađarsku – kaže Jelica Putniković.

D. Mlađenović