Obeležena 78. godišnjica krvavog božića u Banatu
ZRENJANIN- KIKINDA: Trideset građana srpske i romske nacionalnosti, koji su zarobljeni u racijama u jesen 1941. godine u nekoliko banatskih mesta, streljano je na treći dan Božića 1942. u dvorištu sudskog zatvora u Zrenjaninu.
Njihova beživotna tela potom su na zaprežnim kolima prevežena do Žitnog trga, gde su obešena. Istog dana, na isti način ubijeno je trideset ljudi u dvorištu kikindske Kurije. Juče su u Zrenjaninu i Kikindi održane komemoracije povodom 78 godina od zločina upamćenih kao Krvavi januar ili Krvavi Božić.
Na Žitnom trgu u Zrenjaninu je služen pomen i položeni su venci na spomenik žrtvama nacizma. U ime Grada Zrenjanina, vence su položili pomoćnici gradonačelnika Simo Salapura i Dragan Ćapin. Vence su položili i predstavnici organizacije SUBNOR-a iz Zrenjanina.
- Na ovaj način odajemo počast žrtvama, stradalnicima u jednom strašnom zločinu tokom okupacije našeg grada u Drugom svetskom ratu. Pre 78 godina, na treći dan Božića i dan Svetog arhiđakona Stefana, trideset građana tadašnjeg Petrovgrada je ubijeno, a njihova tela na ovom mestu bila su izložena. Taj gnusni čin nije ugasio slobodarski duh našeg naroda, niti je umanjio razmere antifašističke borbe u našem gradu. Zbog toga je naša obaveza da evociramo uspomenu na ove stradalnike i junake, a na nama je i velika obaveza da ne dozvolimo da se ovakav zločin ikada više ponovi – istakao je Simo Salapura.
Pomenu i polaganju venaca prisustvovao je i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak, čiji deda Bogoljub je jedan od stradalnika.
Senima nevinih žrtava kraj spomen- ploče sa imenima i prezimenima nastradalih Kikinđana i Mokrinčana poklonili su se juče Miodrag Bulajić, član Gradskog veća i Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog okruga, ali i predstavnici SUBNOR-a, rođaci i kikindski izviđači. Fašisti su počev od 3. januara streljali po 30 rodoljuba u Kikindi, Mokrinu, Zrenjaninu, Novom Miloševu, Banatskom Aranđelovu i Mokrinu.
- To su sve bili mladi ljudi. Imali su između 20 i 25 godina. Oni su dali svoje živote kako bismo mi danas živeli u miru- poručio je Milenko Babić, predsednik kikindskog SUBNOR-a i naglasio da su to bili najtragičniji događaji u novijoj istoriji Kikinde. Babić je naglasio i da nikada ne sme da se zaboravi da je oko 600 Kikinđana stradalo tokom Drugog svetskog rata.
Ž. B.