Dečja bolnica pokreće operaciju želuca gojazne dece

Vršilac dužnosti direktora bolnice docentkinja dr Jelena Antić kaže kako nastavljaju usavršavanje u ovoj oblasti, te da su dobili i novi laparoskopski stub, pa će se više operacija izvodi ovom minimalno invazivnom metodom. Godišnje urade 3.000 operacija, od čega je 40 odsto laparoskopskih, a planiraju ponovno pokretanje barijatrijske hirurgije, odnosno operacije želuca gojazne dece.

U Srbiji se, prema njenim rečima, formiraju različite grupe i timovi za edukaciju iz ove oblasti, a dečja hirurgija u ovoj jednoj tercijarnoj dečjoj bolnici u Vojvodini je vodeća i po broju i po vrsti operacija koje rade.

Nabavili smo i novi laparoskopski stub i najsavremeniju opremu, te sada operacije radimo na dva punkta. Najčešća po hitnosti je operacija slepog creva i to čini 80 odsto takvih hitnih intervencija, a radi se laparoskopski i kad su pitanju komplikovane kao i nekomplikovane forme, kao i u svakom uzrastu. Na ovaj način se ne pravi rez, već postoje tri mala ulaza i time deca imaju manju traumu. Godišnje uradimo 3.000 operacija, od čega je oko 40 odsto laparoskopskih. Verujemo da će ubuduće biti i više ovakvih intervencija, jer sada imamo dva laparoskopska stuba, a i lekari se obučavaju za ove intervencije, objašnjava dr Antić koja je i dečji hirurg.

Ranije su bila različita ograničenja u smislu kada može da se radi laparoskopska intervencija, kao da ne može pre adolescencije, ili pak ako je u pitanju komplikovana forma, kada slepo crevo pukne. Sada više tih ograničenja nema.

Osim ovih operacija koje su hitne, laparoskopski radimo i elektivne operacije žučne kese, ambodomilanih tumora i grudnog koša. Na isti način se uklanja i gnoj iz pluća kako bi se videlo odakle treba da se uzme uzorak. Laparoskopske opracije se rade i kod nekih urođenih anomalija, a primena postoji i u ortopediji, kod artroskopskih operacija, navodi dr Antić.

Plan je i da se nakon više godina ponovo uvede barijatrijska hirurgija, odnosno smanjenje želuca ekstremno gojaznoj deci.

Adolescentski period je upravo pravi trenutak da se rade ove operacije, jer je to način da se spreče mnoge bolesti koje mogu da se jave kasnije zbog gojaznosti, kao što su dijabetes, kardiovaskularne i druge bolesti, napominje docentkinja Antić.

Dečja bolnica takođe radi i “transport ka sebi”, što znači da se svako prevremeno rođeno dete prevozi iz mesta rođenja u Dečju bolnicu, koja ima specijalni reanimobil, a u pratnji su uvek pedijatar, neonatolog, medicinski tehničar i pomoćno osoblje.

To su životno ugrožena novorođenčad i ova služba je organizovana da bude u pripravnosti. To znači da na teren ne ide ekipa koja dežura, oni ostaju u bolnici, a ekipa za pripravnost se poziva od kuće, bez obzira da li je u pitanju slobodan dan, praznik, dan ili noć, ističe dr Antić.

Princip minimalne invazivnosti u hirurgiji koristi se za što bolji rezultat i to je princip kojim se rukovode u Dečjoj bolnici, gde svakodnevno rade i revizije operacija rađenih u drugim bolnicama, a operišu i sve komplikovanije slučajeve iz cele Vojvodine.

Dečjih hirurga u Vojvodini je malo. U Somboru ima jedan hirurg, u Subotici dva, u Zrenjaninu jedan, a u Sremskoj Mitrovic je bio jedan. Sve što je komplikovanije dolazi kod nas, a pravo deteta je da se leči kako treba. Hirurzi u opštim bolnicama ne mogu da rade 24 sata dnevno, a kod nas je tako organizovana služba. Svi ti pacijenti dolaze kod nas, iz cele Vojvodine, napominje dr Antić i dodaje da osim velikoj broja operacije, godišnje pregledaju 120.000 dece i imaju 15.000 hospitalizacija, odnosno bolničkih prijema.

Prema rečima direktorke Dečje bolnice, planiraju da nastave sa nabavkom opreme, što čine uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, a pošto sada mogu da primaju i nove ljude, smatra da će moći da prate i sprovode svetske trendove u lečenju najmlađe populacije.

LJ. Petrović