Priprema bečkih išlera – porodično nasleđe Mladenovićevih

Međutim, ako na pojam te poznate poslastice dodamo atribut „bečki“, to nas dovodi do novih značenja i nota, a potom i činjenice da je taj kolač bio nezaobilazna poslastica na trpezama i čajankama austrougarske aristokratije. Tradiciju čuvaju mnogi, a Novosađanka Mira Mladenović je recept za bečki išler, kao porodično nasleđe, dobila pre mnogo godina od svoje svekrve.

- Moja svekrva je uvek govorila da je to carski kolač, a pošto je recept donet iz Beča, ja sam ga nazvala bečki išler – kaže Mira Mladenović. - Išler je moćan, neodoljivi ručno pravljen kolačić u kome odzvanja ljubav. Svako ko ga je probao može da posvedoči da se već nakon prvog zalogaja osećao kao u vremeplovu. Svaki zalogaj vas mami da uzmete još. Vraća u neki slastan deo detinjstva, osećate se istovremeno zaljubljeni i najsrećniji na svetu. Ima nešto zaista magično u ovim kolačićima. Ko god ih proba, ne može da ih ne zavoli.

Recept je iz Beča dvadesetih godina prošlog veka doneo Živko Milić, deda Mirinog muža, i u familiji je čuvan decenijama.

- Želela sam da pravim nešto što niko drugi u Srbiji ne pravi – potvrđuje Mira. - Živko Milić je recept dao svojoj sestri, koja je pre Drugog svetskog rata u Sremskim Karlovcima držala hotel-poslastičarnicu. Taj kolač je tamo pravljen, međutim, kako su dolazila druga vremena, deo porodice je prestao da se bavi tim poslovima, deca su otišla u beli svet, recept niko drugi iz familije nema, osim mene. Jedan od razloga zašto sam posebno zavolela upravo ovaj kolač ogleda se u činjenici da si ga se morao zaželeti. On nije pravljen kao mnogi – jede ti se, pa ga na brzinu napraviš, nego povodom rođendana, slava, venčanja, krštenja..., dakle, samo u svečanim prilikama. A ja sam imala privilegiju, kad sam bila trudna, da od svekrve tražim taj kolač kad hoću. Mnogo ga volim, a isto tako i moj sin, pa i njegov sin.

Otkako je u penziji, Mira je razmišljala o tome šta bi mogla da radi, a da je čini radosnom. Pre godinu i po odlučila je da se potpuno posveti tom jedinstvenom poslu, receptu i kolaču, te je sada, kaže, u drugoj fazi. A šta je sve potrebno, svako će se zapitati.

- Još nisam, što bi se reklo, zatvorila krug, a sve sam podelila u nekoliko faza – objašnjava ona. – Najpre sledi nabavka, potrebni su brašno, šećer, orasi, puter, čokolada, jaja i vrlo malo praška za pecivo. Pekmez od kajsija se za ovaj kolač posebno kuva, mora da zadrži notu kiselosti, ne sme da se stavi mnogo šećera i potrebno je ukuvati ga gusto. Kolač se umesi i ostavi da odstoji dva sata u frižideru. Posle toga se razvija, prave se mali krugovi, koji se peku i spajaju pekmezom od kajsija. Ostavljaju se u frižideru šest-sedam sati, pravi se umak od čokolade kojim se oblože i vraćaju se u frižider da se čokolada stegne, a onda se ukrašavaju i spremni su za isporuku. Ipak, postoji i jedan tajni sastojak koji neću da odam.

Poznati i u inostranstvu

Jedinstvene bečke išlere u domaćoj radinosti Mire Mladenović moguće je naručiti putem društvenih mreža – „Fejsbuk“ stranice „Kolač Bečki Išler“ i profila na „Instagramu“ #kolačbečkiišler, a tu je i sajt www.beckiisler.com . Cena po komadu sa običnom šarom je 67 dinara, a išler sa šarom i pečatom je 100 dinara. Pored klasičnih pakovanja od 12 i 20 komada, tu su i tri vrste luksuznih kružnih kutija – za pet, 14 i 22 komada, koje su dekorativne same po sebi.

- Ja želim da očuvam tradiciju ovog kolača, da se u receptu ništa ne menja i da uložen trud zaista mogu da naplatim od ljudi koji će ga ponekad kupiti za svoju dušu ili za svečane prilike, a ne samo zato što je moderan – poručuje Mira Mladenović. – Kolač je do sada, pored Srbije, dospeo do susednih zemalja, a stigao je i do Austrije, Nemačke i Francuske. 

Bečki išler je primetno jedinstven, a može se reći da nastaje i u jednom posebnom ambijentu u kojem Mira živi.

- Ja bih rekla da je to kombinacija mašte i bajke, motiva koje ne mogu da opišem do kraja, dok ne prođe vreme koje će pokazati da li će se sve približiti mojim snovima – smatra Mira Mladenović. - U mom ambijentu dominira bela, koju najviše volim, jer mene privlači čistoća, nežnost, sa belim se sve slaže i za mene predstavlja neutralnost u kojoj je prijatno raditi. Ko god nešto radi ili pravi, u to ugrađuje svoju energiju, koja je posebna, neuništiva, ona se prenosi. Bilo kojoj domaćici da dam recept, kolač neće biti kao moj. U ovom momentu to je najbolje što mogu i u tome se dobro osećam. Ljubav koju unosim u kolač vi dobijate dok ga jedete.

B. Pavković

Foto: Privatna arhiva