Antić: Gas iz Turskog toka u Srbiji u drugoj polovini godine

Završeno je polaganje cevi duž gasovoda u našoj zemlji od 403 kilometara, rekao je Antić Tanjugu i dodao da je ostalo da se završe merne stanice i velika kompresorska stanica u okolini Žabara, koja treba da obezbedi punu funkciju gasovoda.

Antić očekuje da kompresorska stanica kod Žabara bude gotova u drugoj polovini godine.

Objasnio je da će tako po puštanju kompresorske stanice u Bugarskoj i pomenute stanice u Srbiji biti obezbeđen neophodan pritisak da bi taj gas nastavio da teče ka Mađarskoj i dalje do centralno-evrpskih gasnih skladišta.

"Kao što smo planirali, prošle godine završili smo polaganje cevi od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. Reč je o projektu koji je realizovan izuzetnom dinamikom, s obzirom na to da su prve aktivnosti počele krajem aprila 2019. i već u decembru položeno je bilo 403 kilometra cevi", naveo je on.

Kako kaže, malo ko je u to verovao, ali je sve realizovano zahvaljujući dobroj organizaciji i uz učešće velikog broja srpskih kompanija.

"Srbija je spremna. Zbog kašnjenja u Bugarskoj sa početkom radova, očekuje se da će oni radove završiti polovinom godine. Tako da se očekuje da u drugoj polovini godine odnosno od početka sledeće gasne sezone, koja počinje u oktobru, krenu prve količine gasa iz Bugarske za Srbiju".

Dodaje da će Mađarska dobiti taj gas nešto kasnije, nakon izgradnje kompresorskih stanica na svojoj teritoriji.

Ministar ističe da će 2020. biti godina velikih investicija u energetskom i rudarskom sektoru i da očekuje snažnu investicionu politiku EPS-a, koji nastavlja započete projekte.

"Ova godina će biti, kao deo nacionanog investicionog plana (Srbija 2025) i deo investicione politike naših energetskih kompanija i ministarstva, vrlo dinamična i sa značajnim projektima, koji će se dugoročno odraziti na energetsku stabilnost i na čitavu rudarsku industriju", naglasio je Antić.

Od drugih velikih projekata i investicija u 2020, Antić je izdvojio završetak postrojenja za duboku preradu u NIS-u i istakoa da je investicija vredna oko 300 miliona evra.

"Ta investicija će do kraja završiti proces modernizacije naše rafinerije i učiniti je efikasnijom, a tržište snabdeti sa najboljim mogućim derivatima, najvišeg kvaliteta u skladu sa evropskim standardima".

Takođe, očekuje se završetak TETO (Termoelektrana-toplana) Pančevo u kojoj bi proizvodnja elektronične energije trebalo da počne u četvrtom kvartalu 2020.

Ove godine se očekuje završetak planske dokumentacije i zatvaranje finansijske konstrukcije, kao i izbor izvođača radova za nekoliko vrlo važnih projekata.

Antić dodaje da se proteklih godina radilo intenzivno na revitalizaciji hidroelektrane Đerdap 1 i da se sada kreće i u revitalizaciju Đerdapa 2.

Govoreći o termosektoru, ministar ističe će se graditi novi blok termoelektrane Kolubara B snage 350 megavata koji bi koristio ugalj iz kosotlačkog basena.

Takođe, važana projekat za odsumporavanje temroelektrane Nikola Tesla B u Obrenovcu, koij treba da obezbedi da naši najveći blokovi u TENT - u B dobiju potrebne ekološke standarde kako bi mogli da nastave da rade narednih decenija.

Radiće se na modernizaciji blokova u TENT A: blokovi A1 i A2 koji su izuzetno značajni za proizovodnju struje i čija modernizacija i podizanje efikasnosti su uslov da nastave da rade i nakon 2023. godine.

EPS će početi u četvrtom kvartalu 2020. izgradnju vetroparka Kostolac snage 66 megavata, što je i prvi veliki projekat iz obnovljivih izvora energije koji će raditi EPS, ako se izuzme hidro sektor, naglasio je Antić.

"Nadam se da ćemo doneti investicionu odluku da pristupimo i realizaciji projekta za gradnju nove reverzibilne hidroelektrane Bistrica. Reč je o kapitalnom projektu koji bi mogao da promeni ukupnu našu energetiku u budućnosti, pošto će to postrojenje omogućiti da u narednim decenijama razvijamo nove projekte iz obnovljivih izvora energeije", naveo je Antić.

Objašnjava da reverzibilna hidroelektrana ima mogućnost da balansira potencijal obnovljivih izvora energije, pošto su nepredvidivi odnosno ne može se pouzdano znati da li će biti vetra ili Sunca i slično.

Duboko verujem da će rudarski sektor i rudarstvo u narednih nekoliko godina biti jedna od ključnih poluga ubrzanog ekonomskog rasta Srbije, napomenuo je ministar.

Podsetio je da je Ziđin preuzeo RTB Bor i naglasio da ta kineska kompanija ima izuzetno dobre rezultate već u prvoj godini upravljanja RTB-om.

"Prihodi su veći za oko 60 odsto, proizvodnja je značajno povećana, a topionica radi u punom kapacitetu, tako da je kompanija pozitivno završila 2019. godinu, to jest sa profitom.

Antić dodaje da Ziđin intenzivno radi i na projektu otvaranja rudnika Čukaru Peki, čija bi izgradnja mogla da počne u 2020. godini, a eksploatacija u drugoj polovini 2021.

U gornjoj zoni ležišta Čukaru Peki kod Bora 31. decembra 2019. overeno je 44,7 miliona tona rude sa visokim sadržajem bakra i pratećim sadržajem zlata i srebra, rekao je Antić.

"Srbija će, sa tom novom proizvodnjom bakra, doći u poziciju da uticaj rudarstva na BDP značajno poraste. Naše procene su vrlo optimistične i očekujemo u narednih nekoiko godina da će rudarstvo sa sadašnjih dva odsto učesća u BDP-u porasti na nekih četiri do pet odsto, što će dati veliki doprinos ukupnom razvoju srpske privrede", naveo je on.

Taj optimizam je, pre svega, zasnovan na dobrim procenama Ziđina, koji procenjuje da će u narednih nekoliko godina podići proizvodnju bakra sa 40.000 tona iz 2018. kada smo mi upravljali RTB-om, na 250.000 tona godišnje sa ovim nalazištima i rudnicima koji će biti otvoreni, istakao je ministar.

Antić podseća da se očekuje i realizacija projekta "Jadar" kod Loznice na kome radi kompanija Rio Tinto u vezi sa eksploatacijom litijuma.

"Ako sve to uzmemo u obzir, dolazimo do toga da su naši planovi potpuno realni", zaključio je Antić.