Objavljena druga knjiga Đorđa Pisareva iz serijala „Devet mačjih života”

Reč je o drugom romanu iz serijala „Devet mačjih života“ i, kako otkriva Nenad Šaponja, urednik „Agore”, tematski i žanrovski predstavlja nastavak „Pozne večere za gospođu Fibi”, knjige ovenčane nagradom za dečiju književnost „Stojan Cucić”.

I dok je u prvom romanu serijala fokus pripovedanja bio život dvaju mačaka, gospođe Fibi i Fibislava, drugi govori o uzbudljivim avanturama glavnog junaka romana – Fibislava, o preprekama i zadovoljstvima njegovog odrastanja u gradu. „Svojim istančanim jezikom i stilom ovaj roman istovremeno zabavlja čitaoca ali i navodi na razmišljanje o drugim živim bićima, koja prolaze kroz teške situacije donoseći iznenađujući, neočekivani obrt u stvaralaštvu jednog od najznačajnijih postmodernih proznih pisaca srpske književnosti, koji i čitaocima mlađih uzrasta pristupa sa poštovanjem, pružajući im mogućnost sagledavanja drugačijeg života od onog ljudskog”, ističe Šaponja.

Novosadski pisac Đorđe Pisarev (1957) često zna da kaže da je „objavio više proznih knjiga nego što ih je napisao”. Na domaćem književnom nebu pojavio se 1983, potpisujući s Franjom Petrinovićem „Mimezis mimezis romana”, a potom su došle „Knjiga gospodara priča” (1987), „Knjige naroda lutaka” (1988)... sve do „U kuhinji sa Zevsom” (2017) i „Stanice za lov na kitove” (2019), koju je potpisao kao Miki Šepard, imenom jedne od njegovih autorskih reinkarnacija. Zastupljen je u dvadesetak antologija i izbora srpske priče. Bio je glavni urednik časopisa “Polja”, urednik “Glasa omladine”, Prve knjige Matice srpske,  Srpskog književnog magazina, edicije Nova proza u “Prometeju”, a dugogodišnji je i urednik u listu „Dnevnik”. Kao dramaturg i dramski pisac godinama sarađivao sa pozorištem Brod Teatar, gde mu je izvedeno pet dramskih komada, a u Srpskom narodnom pozorištu upravo na scenu postavljaju njegov tekst „Velika očekivanja”, dok je u Narodnom pozorištu Kikinda igran njegov komad “Juri Golec i život bez smisla”. Dobitnik je niza književnih priznanja, poput nagrada “Borislav Pekić”, “Laza Kostić”, “Stevan Pešić”, “Karolj Sirmai”, “Stanislav Lem”, DKV za knjigu godine...

– U moru knjiga i knjižica, od onih “za odrasle”, pa do onih “za decu i omladinu”, koje se objavljuju, na stotine, tokom svake nove (izdavačke) godine, većina je, nažalost, prepisivačka – kaže nam Pisarev. – Ne u smislu prepisivanja već objavljenog, ne kao neki doslovni plagijat, nego kao sistem i odnos prema umetnosti; naime, književnost danas, u velikoj meri, predstavlja samo prepisivanje života. Naravno, ma koliko pisac bio vešt ili ne, ne može da nadmaši intenzitet života, tako da ostaje nejasno zašto se ovi savremeni demijurzi, prepisivači života, zapravo toliko trude oko nemoguće misije. Umetnost, to jest književnost, nije samo odraz života, nego i mnogo više: plemenita veština, na primer, veština koja omogućava čitaocima da uživaju u tekstu. Tako je i moj drugi roman o mačku Fibislavu pisan kao manje ili više uspela tvorevina mašte, ma koliko se zasnivala na životu, o čemu dovoljno govori podatak da je stvarni Fibislav, i dalje živ i zdrav, sladak i plemenit, i u ovom trenutku u mom domu i pita se, s pravom: kad ćeš, bre, Đorđe, da okončaš te dnevne, glupe obaveze, da se vratiš kući, pa da se malo poigramo?

Ilustracije, kojima su bogate obe knjige o avanturama gospođe Fibi i Fibislava, potpisuje Nastasja Pisarev, i ne bi bilo iznenađenje kada bi jedan od devet mačjih života bio - u stripu! 

Prvenac iz serijala „Devet mačjih života” zainteresovao je i najmlađe čitaoce u Kini, te je kuća Agora, koja zastupa prava Đorđa Pisareva, nedavno potpisala ugovor sa najvećim kineskim izdavačem specijalizovanom za dečiju književnost „Daylight Publishing„ o prevodu „Pozne večere za gospođu Fibi” na kineski.   

M. Stajić