U trci za izbor novog NIN-ovog laureta čak 200 naslova

Širi izbor biće objavljen u sledećem broju NIN-a, uži 8. januara, imena finalista biće poznata 16. januara, a 20. januara biće saopšteno ime 66. laureata po izboru delimično promenjenog žirija u kome su Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić.

Predstavljajući svoj utisak o tih 200 romana Teofil Pančić, u novom broju NIN-a, navodi da kada se produkcija očisti od tri četvrtine nedomašenih ili simpatično zalutalih može se reći da je raznolikost velika, mnogo je mladih, a talentovanih, kvalitetnih, književno osvešćenih, mnogo je ljudske i autorske kuraži da se piše o važnim stvarima na način koji će biti blizak gotovo pa razmaženom današnjem čitaocu, naviklom na global(izovane) standarde, onom koji pisce srpskog jezika meri istim aršinom koji koristi za Ostera ili Ferante, Uelbeka ili Zejdi Smit. Ipak priznaje da je kao čitalac uživao više nego što se nadao, u više knjiga nego što se usuđivao da pretpostavi. U obimnoj romanesknoj produkciji za Mariju Nenezić prijatno iznenađenje su romani pisaca mlađe generacije, neretko debitanti koji pokazuju zrelost u percepciji okruženja i hrabrost da literarnim postupkom prokomentarišu to okruženje koje zaboravlja na elementarna humanistička načela. Po njoj vidljiv je i povratak dužoj romanesknoj formi, dobrom romanu koji zahteva i ozbiljnog i odgovornog čitaoca, kao i proširenje polja žanra.

Ivan Milenković izdava tri tendencije ovogodišnje produkcije- pisci se sve odlučnije okreću sadašnjosti, iz Bosne i Hercegovine, u kojoj se događa istinski književni cunami, počelo je obilno da preliva i na ovu stranu, dok žanrovski romani sve ubedljivije slamaju ograničenja nametnuta upravo žanrom. Po njegovim rečima, imamo romane koji se suočavaju sa varvarskim razarenjem ovog grada, romane koji se kreću između balkanskih ratova i mira koji liči na život u ludnici, imamo junake koji jednako bolno kopaju po sebi i nedavnoj prošlosti.

Po Branku Kukiću konačno se u našoj savremenoj književnosti artikulišu posledice zlog vremena, konačno su se pojavili pisci koji su iz ovog vremena uspeli da izvuku tu tamnu liniju nespokoja i neizvesnosti i neki od njih su na visok umetički način ukazali da je put kojim idemo put nad ponorom, a da su se spojila još dva ponora: ponor u društvu i ponor u nama. Sudbine iz ovih knjiga su sudbine današnjeg sveta i slika naše ovdašnje nesreće, ali i nesreća koje se događaju i na drugim prostorima sveta. Po rečima Kukuća, savremeni pisci pokazuju čitalačko neobrazovanje i zato mladi pisci moraju da traže to “zakopano blago” i zbog avanture, i zbog saznanja, i zbog uživanja. Za Marjana Čakarevića prvi čitalački utisak je da je ovogodišnja produkcija kvalitetnija nego lane. Godinu u celini obeleževa odvažno uranjanje u sadašnjicu i neposrednu živu prošlost, te suočavanje sa njihovim dubokim i još uvek nerazrešenim napetostima. Ako se ponovi ona poznata fraza o ozbiljnim knjigama za ozbiljna vremena, po njemu romani ove godine dostojno odgovaraju svojoj epohi.

N. Popov