U društvu jedemo dvaput više

Grupa istraživača sa Univerziteta u Birmingemu, koju je vodila dr Helen Rudok, sistematski je pregledala više od 40 studija koje su koristile eksperimentalne i neeksperimentalne pristupe za ispitivanje unosa hrane. Pregled je potvrdio hipotezu istraživača. Više jedemo kada smo s prijateljima ili porodicom. Takođe, zaključak je i da menjamo navike za stolom kada smo u društvu ljudi koje ne poznajemo. Dosadašnje studije otkrile su da su veličine obroka između 29 odsto i 48 odsto veće kad se jede s prijateljima, nego kada su ljudi sami. Međutim, treba imati u vidu i ostale faktore kao što su pol i gojaznost, ali i to koliko dobro poznajemo ljude s kojima jedemo.

„Pronašli smo snažne dokaze da ljudi jedu više hrane dok jedu s prijateljima i porodicom, nego kada su sami“, rekla je dr Rudok. Žene su jele manje porcije pred muškarcima, bez obzira na to da li su im prijatelji ili ih ne poznaju. Ljudi koji imaju višak kilograma uglavnom su jeli manje kad su u javnosti.

„Ljudi žele da prenesu pozitivne utiske nepoznatim osobama. Zato u tim situacijama biraju male porcije hrane. Pošto se bojimo tuđih predrasuda, i to može uticati na naš izbor šta ćemo i koliko pojesti u društvu. Ovde se već u priču uvode anksioznost i diskriminacija“, objasnila je dr Rudok i dodala da analiza rezultata iz studija pokazuju da hranu često biramo tako što smatramo da će, na osnovu toga, o nama biti donet nekakav sud.

Jelo s drugima je društveni čin, način povezivanja s drugima, ritual koji ima brojne pozitivne efekte. Zato ne čudi što jedemo više kada smo u društvu porodice i prijatelja. S druge strane, neke je stid samih sebe kada, sami, u četiri zida, jedu prevelike količine hrane. Stručnjaci zato svakako preporučuju obroke u društvu, ali ne samo zbog hrane već i zbog druženja, razmene iskustava i kvalitetno provedenog vremena.

Pripremila: Snežana Milanović