Srpski gradovi treba da se greju na biomasu

Da li bi ovaj izvor energije u Srbiji mogao značajno više da se koristi i to kao energent u toplanama sada je teško reći, ali je izvesno da se poslednjih nekoliko godina pozitivne dešavaju promene. 

Budući da na grejanje i hlađenje odlazi polovina ukupne potrošnje energije u svetu, neprestano se razmišlja i ulaže u povećanje korišćenja obnovljivih vidova energije u te svrhe. Tako je Evropska banka za obnovu i razvoj, u saradnji sa Vladom Austrije, osnovala program obnovljivih izvora energije u daljinskom grejanju i hlađanju za zemlje Zapadnog Balkana. Srbija u regionu prednjači po zelenim ulaganjima, ali je učešće obnovljive energije u grejanju zanemarljivo. Naime, najviše toplana u Srbiji kao energent koriste gorivo gas, mazut i ugalj, dok samo u pojedinim postoje pojedinačni kotlovi na biomasu.

U regionu je Austrija lider po korišćenju biomase kao energenta u toplanama, toplana na biomasu ima u gotovo svim zemljama u okruženju, a takvo postrojenje postoji u Banjaluci. Promovisanje korišćenja biomase u toplanama u Srbiji započelo je 2013. godine. Tada je Ministarstvo rudarstva i energetike uputilo poziv lokalnim samoupravama za učešće, na koji se odazvalo više gradova i opština. Polovinom ove godine u Ministarstvu rudarstva i eneretike potpisani su prvi ugovori o dodeli sredstava za izgradnju novih kotlova na biomasu i prateće renoviranje sistema daljinskog grejanja u dve opštine - Priboju i Malom Zvorniku u kojima bi toplane trebalo da rade na biomasu od 2022. godine. Za te dve opštine, ali i opštine Prijepolje, Nova Varoš, Novi Pazar i Majdanpek obezbeđeno je 26,75 miliona evra od kojih je 20 miliona evra kredit nemačke KfNJ banke, s kamatnom stopom od 1,1 odsto, grejs  periodom od dve godine, uz period otplate od 18 godina. Uz to, KfNJ banka je donirala dva miliona evra, a Švajcarska 4,75 miliona evra.

Uz korišćenje biomase kao goriva u toplanama snižava se cena toplotne energije iz daljinskih sistema grejanja, pozitvini su i ekološki efekti, smanjuje se uvozna zavisnost od mazuta i drugih energenata, a ostvaruju se i značajne uštede. Zamenik predsednika Nacionalne asocijacije za biomasu “Serbio” Vojislav Milijić ukazuje da se biomasa u pojedinim sredinima već koristi. 

- Mogućnost da se poveća korišćenje biomase za grejanje postoji i nije neophodno da se uvek radi o toplanama jer, recimo, u Priboju radi kotlarnica na biomasu i tako se greje nekoliko javnih objekata, slično je i u Mionici, a moglo bi i u većim gradovima, poput Novog Sada, Subotice ili Beograda kada bi se decentralizovao sistem grejanja - kaže Milijić. - Dobre volje da se ulaže u povećanje korišćenja biomase ima, zahvaljujući uključivanju Ministarstva energetike, EBRD, KfNJ, Kancelarije za javna ulaganja obezbeđeni su povoljni uslovi za to, ali je veliki problem to što nema dovoljno kapaciteta, pre svega u manjim sredinama, da se takvi projekti sprovedu u delo. 

- Korišćenje solarne energije za grejanje je još uvek skupo i ovaj obnovljivi izvor energije još ne može da zameni fosilna goriva i biomasu. Kada je reč o geotermalnoj energiji, siguran sam da će se tu vrlo brzo stvari pokrenuti i promeniti, da će ovaj izvor postati veoma značajan, a u pojedinim sredinama već sad sve intersantniji - kaže Vojislav Milijić.

Ukazujći da biomasa domaći proizvod, i da ga ima dovoljno, Milijić ističe da se ovaj obnovljivi izvor ne koristi dovoljno i da svake godine velike količine propadanu - umesto da se iskoriste. 

- Povećanje korišćenje biomase kao energenta u toplanama ostvarilo bi se nekoliko izuzetno važnih efekata - smanjio bi se uvoz energenata,  a time i zavisnost domaćeg tržišta od uvoza, to bi doprinelo da se uštedi novac koji se može utrošiti za druge namene - kaže Milijić.

D. Mlađenović