Socijalno preduzetništvo mera humanosti društva

To je ono što ga čini uspešnim u vođenju sopstvene kompanije, rekao je Dejan Popović, direktor i osnivač „Popart studija“ iz Novog Sada, na stručnoj tribini s temom “Lideri osobe s invaliditetom - mogućnosti za razvoj društvene zajednice“, povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.

Popovićeva firma je u IT sektoru i sa svojih tridesetak zaposlenih bavi se veb programiranjem, veb dizajnom, digitalnim marketingom. Ima i ambicioznije razvojne planove. „Popart studio“ već ima oko 6.000 korisnika širom seta, a realizuje više od 7.500 projekata. Brojni studenti i mladi stručnjaci tu dolaze na praksu i stiču prva iskustva, zapošljavaju se, a neretko odlaze i u svet.

- Ovakvi susreti su bitni da se čuje naša poruka – kaže Popović. - S druge strane, mislim da bi, kada su u pitanju osobe s invaliditetom i preduzetništvo, te dve stvari trebalo razdvojiti. Jer, da li neko ide liftom ili stepenicama to nema nikakve veze s tim kakav je preduzetnik. – rekao je Popović. - Imamo i pomoć države, i niko nas ne ogrančava u napredovanju. Ne treba čekati. Imate jedan život, jednu šansu. Važno mi je bilo izvući nešto pozitivno iz toga što mi se desilo, konkretno, invaliditet. Važno je sebe dovesti van sfere komfora i izvući maksimum iz svoje situacije. Ono što sam naučio i stekao pokušavam na neki način da prenesem na druge. Koristim svoj lični primer da pokažem kako se može. Ipak, ističe, i da u sektoru u kojem radi, država favorizuje strane IT kompanije, kojima bi naše, u boljim uslovima ravnopravno konkurisale. U svakodnevnom životu i radu problem mu i dalje predstvljaju arhtektonske barijere, ali ne odustaje. Sam je na objektima u Novom Sadu finansirao postavljanje desetak prilaznih rampi za osobe s inavaliditetom.

Na ovom skupu, sem navedenog primera dobre prakse zapošljavanja i samozapošljavanja osoba s invaliditetom, bilo je govora i o ekonomskim aspektima socijalne ekonomije, Nacrtu zakona o socijalnom preduzetništvu i mogućnostima finansiranja socijalnog preduzetništva putem programa „Korak po korak“ Erste banke.

U Srbiji je registrovanao oko 1.200 socijalnih preduzeća, a ona ostvruju 0,2 posto BDP- a.

Kako je naveo predsednik, prošle godine osnovanog Saveta za socijalno preduzetništvo, profesor Lazar Ožegović, zadatak Saveta je da radi na tome da ljudi s posebnim potrebama budu aktivni učesnici našeg društva., ne da žive pored nas, već s nama.

- Ovaj posao ne mogu da rade ljudi koji ne mogu da osete probleme vazane za  ljude s posebnim potrebema, ili ljude koji pripadaju kategoriji socijalnog preduzetništva. U tome nije primaran profit, nego biti human. Ni jedno društvo ne može se nazvati humanim ako pre svega ne misli o ljudima koji su najugrožniji. Za to je pre svega potrbna edukacija ljudi koji treba da budu korisnici usluga socijalnog preduzetništva. Potrebno je i da im se kroz edukaciju i obuku omogući da budu konkurentni na tržištu, da ne očekuju da za njih društvo stalno odvaja i onako minimalna sredstva - rekao je Ožegović i istakao da je ove godine prvi put izdvojen novac za finansiranje mapiranja korisnika usluga socijalnog preduzetništva. - To će nam realno predstaviti koliko je korisnika socijalnih usluga na celoj teritoriji Vojvodine. Tako ćemo znati kolika su nam sredstva potrebna da bi se programi socijalnog preduzetništva još više aktivirali - rekao je Ožegović.

Prema rčima zamenika pokrajinskog sekretara za privredu i turizam, mr Pavla Počuče, Pokrajinska vlada je prepoznala ovaj problem u svim njegovim aspektima i određenim merama uspela je da obezbedi poslednjih godina porast od pet odsto u zapošljavanju osoba s invaliditetom. - Socijalno preduzetništvo predstavlja model razvoja koji na kreativan i inkluzivan način doprinosi razvoju preduzetničkih inicijativa. Potrebno da aktivnosti Saveta za socijalno preduzeništvo budu usmerene i na edukacije i informisanje svih privrednih subjekata, radi afirmacije ove vrste preduzetništva kao društveno odgovornog i ekonomski efikasnog modela poslovanja – rekao je Počuč, navodeći brojku od 7.000 nezaposlenih u Vojvodini i 4.000 osoba s invaliditetom koje su stekle zaposlenje.

Kada je reč o zakonskom okviru čije će se zaokruženje desiti u doglednom vremenu, Počuč kaže da se u Pokrajini na usvajanje Zakona o socijalnom prduzetništvu nije čekalo, nego se ova oblast prilagodila postojećem setu zakona iz drugih srodnih oblasti, kako bi se na efikasan način unapređivala socijalna ekonomija, preduzetništvo i zapošljavanje ranjivih i marginalizovanih kategorija. Kako je istakao, u tom poslu pre svega ciljalo se na lokalne samouprave i mogućnosti realizacije različitih programa putem konkursa pokrajinskih sekretarijata. U toku je i nekolio međunarodnih IPA projekata prekogranične saradnje na polju socijalne zaštite i unapređenja položaja ranjivih i marginalizovanih kategorija stanvništva, sa čime će se i nastaviti.

V. Crnjanski