FINANSIJSKE PREVARE „Piramida” razbila i blokčejn tehnologiju

Kako ove dve pojave nemaju granice, tako i za vešte prevarante praktično ne postoje limiti kada je u pitanju obim njihovih obmana. Ovih dana aktuelni su slučajevi bugarske „kripto kraljice“ Ruže Ignjatove koja je prodajući nepostojeću kriptovalutu „vankoin“ prikupila između 4 i 15 milijardi dolara (još se utvrđuju razmere prevare) i grupe američkih biznismena koji su pet godina prodavali nepostojeće akcije, takođe vezane za kriptovalute i tako oštetili naivne investitore za oko 720 miliona dolara.

Koliko je lako „navući“ ljude na ovakva „obećavajuća“ ulaganja shvatio sam u julu 2013. godine kada sam kao dežurni novinar “Dnevnika” u kasnim popodnevnim satima primio telefonski poziv od tada šezdesetogodišnje M. S. koja je uplakana i vrlo uznemirena pokušavala da mi objasni kako se upravo lancem i katancem vezala za šalter firme “Safe group solution“ d. o. o. koja neće da joj isplati ni uloženi novac ni obećane kamate i kredit, naivno sam pomislio da li je moguće da ljudi u Srbiji posle Dafine, Jezde i svih ostalih, i dalje nasedaju na piramidalne prevare?

Po odlasku na teren u ulicu Jovana Subotića gde su se nalazile prostorije firme, zatekao sam troje zaposlenih koji su mirno sedeli na svojim mestima i uplakanu i vezanu M. S. Prvo sam se izvikao na nesretnu ženu pitavši je odakle joj ideja da ulaže pare u takvu ultra sumnjivu firmu i da li je uopšte normalna kad im je mesecima uplaćivala novac...

Nakon kraćeg razgovora sam naravno shvatio da žena jeste sasvim normalna, ali da ne barata baš najbolje pojmovima i odnosima u finansijskom sektoru, a dodatno me je snuždila kada mi je rekla da još uvek nije svoje sinove obavestila o tome šta je uradila sa ušteđevinom… Sutradan je u “Dnevniku” izašao veliki tekst o ovom slučaju, a već prekosutra prostorije firme u Jovana Subotića su bile prazne, a od inventara su ostali samo reklamni baneri na ulazu na kojima se nude povoljni aranžmani za štednju i ulaganje. 

Od tri broja telefona koji su navedeni kao kontakti za dodatne informacije, dva su isključena, dok se na jedan niko ne javlja. Po svemu sudeći ova firma čiju su vlasnici navodno iz Mađarske je očigledno za sedam meseci koliko je radila u Novom Sadu, obavila šta je naumila i zatvorila kancelariju, dok je preko stotinu naivnih klijenata ostalo i bez uloženog novca i bez obećanih kredita. Pomenuti slučaj me je tada naveo i na mini istraživanje tokom kojeg sam došao do poražavajućih podataka, da se slične firme u Srbiji pojavljuju na svaka 2-3 meseca ( i u ovom trenutku ih ima aktivnih) i da sa različitim uspehom pelješe naivne štediše-ulagače.   

Ovakva hronologija događaja karakteristična je za sve piramidalne prevare, a nove tehnologije su poslednjih godina samo proširile mogućnosti prevaranata. 

Pomenuta Bugarka, Ruža Ignjatova izvela je jednu od najvećih piramidalnih prevara na svetu, tako što je 2016. godine iskoristila trenutak kada je i šira javnost čula za bitkoin jer su se u to vreme zbog naglog skoka vrednosti mnogi na njemu obogatili, pa došlo je do prave pomame za kriptovalutama. Želju ljudi da što pre uhvate voz na naizgled obećavajućem tržištu, ali i činjenicu da ni regulatorne agencije ni mediji o njemu ne znaju mnogo, odlično je iskoristila ova Bugarka. U to vreme ugledna poslovna žena s doktoratom Oksforda organizovala je u junu 2016. glamurozan događaj na Vembliju, obećavajući da će njena kriptovaluta „One coin“ gurnuti tada već super popularni bitkoin u zaborav.

Lakoverni investitori su i pre njene glamurozne prezentacije, već uložili 30 miliona evra u njen „vankoin”, pokazuju podaci do kojih je došao Bi-Bi-Si. Do marta 2017. ljudi iz više desetina zemalja, od Brazila i Kanade preko Norveške i Jemena do Indije i Kine dali su za novu kriptovalutu četiri, a prema nekim procenama, možda čak i 15 milijardi evra.

Kriptokraljica, kako se Ignjatova predstavljala, zaboravila je da im kaže jednu važnu stvar. Za razliku od bitkoina koji u osnovi ima blokčejn tehnologiju, složenu informatičku strukturu koja beleži trag o svakoj transakciji, zbog čega je uostalom i dobio poverenje tehnološki obrazovane zajednice, njena valuta nema nikakvu potporu.

Četiri meseca posle skupa na Vembliju bugarska kompanija „Vankoin” obratila se jednom stručnjaku koji je trebalo da naknadno izgradi blokčejn, ali je on odbio, shvativši razmere prevare. To, međutim, nije omelo bugarski startap i Ignjatovu da nastave da prodaju priču o novoj kriptovaluti koja će “sahraniti” bitkoin i ostalu konkurenciju.

Dva nula za prevarante

U slučaju prevarene M. S. sa početka teksta, zbog incidenta koji je napravila i intervencije policije, preduzeće “Safe group solution“ se pozvalo na član 11.4 ugovora koji je Mirjana potpisala, u kojem stoji da, “ukoliko klijent svojim ponašanjem ili postupcima sprečava poverenika u vršenju svog posla, automatski biva isključen iz ugovora i nema pravo na ostvarivanje ugovorene sume niti na povraćaj uloženog novca”. Sportskim rečnikom, 2:0 za prevarante…

Za razliku od bitkoina, koji se u bilo kom trenutku može prodati za pravi novac (vrednost varira prema ponudi i potražnji), u slučaju „vankoina” taj trenutak se stalno odlagao i nikad se nije ni desio, a Ignjatovoj se u međuvremenu izgubio svaki trag…

Kopletna obmana se sastojala od lažne valute i sektaškog regrutovanja ljudi u piramidalnu šemu, a zbog nekoliko faktora je savršeno radila prvih godina: zaluđenosti mogućnostima tehnologije, straha ljudi da ne propuste šansu za laku zaradu, a osim toga, dr Ignjatova je bila ličnost koja uliva poverenje…

Najčudnije od svega je da kompanija i dalje radi negirajući bilo kakvu prevaru i da ljudi ulažu novac, pišu autori Bi-Bi-Sija koji su proletos bili u Sofiji. Britanski regulator tržišta finansija 2016. je izdao upozorenje na „vankoin”, ali je posle nepunu godinu ono skinuto sa sajta, posle čega su promoteri nastavili da organizuju konferencije i traže nove investitore za i dalje nepostojeću kriptovalutu.

Gotovo identična prevara, teška oko 720 miliona dolara, isplivala je ovih dana u Americi gde su trojica biznismena uhapšena zbog prevare investitora koji su ulagali novac u nepostojeći sistem kriptovaluta. 

Sumnja se da su trojica uhapšenih sa još dva pomagača, u periodu od aprila 2014. do februara 2019. godine obećavali ogromne profite u zamenu za ulaganje u “virtuelnu valutu“ “bitkoin“.

Oni su se godinama bogatili trošeći novac neiskusnih investitora koje su uvukli u privlačnu, ali nejasnu strukturu, nazvanu “Bitklub netvork“, prodajući im akcije ove firme iako one nisu bile registrovane kod američkih vlasti.

Najveći problem ovih prevara je to što i kad se otkriju, nema mnogo utehe za prevarene, jer su uglavnom sami potpisali ugovore o ulaganju koji često tek nakon boljeg čitanja otkrivaju da organizatori primaju novac od investitora, a da zapravo nemaju nikakve obaveze prema ulagačima.

 Niko Perković