Predstavnici UN i EU: Pružiti veću podršku mladima u Srbiji
BEOGRAD: Povodom obeležavanja Dana ljudskih prava, međunarodne organizacije u Srbiji su saopštile da su nezaposlenost, rizik od siromaštva, položaj marginalizovanih grupa mladih, kao i stanje njihovog mentalnog zdravlja neki od osnovnih problema sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju.
I pored postojanja Nacionalne strategije za mlade i mera koje su u tu svrhu predviđene, tim Ujedinjenih nacija u Srbiji, Delegacija Evropske unije u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu su donele zaključak da i pored toga što se smanjuje nezaposlenost, kod mladih ona ostaje visoka, a njihov nepovoljan položaj na tržištu rada ne napreduje.
U njihovom zajedničkom saopštenju, dostavljenom medijima, navode da prema poslednjim podacima o radnoj snazi, nezaposlenost mladih je dvostruko veća od opšte nezaposlenosti.Kako su istakli, posebno zabrinjava činjenica da su mladi uzrasta od 18 do 30 godina u najvećem riziku da budu pogođeni i siromaštvom.
Položaj marginalizovanih grupa mladih, poput mladih Roma i Romkinja, je posebno težak, jer u određenim propisima, kao u Zakonu o javnom zdravlju, nisu prepoznati na izričit način kao osetljiva grupa, navodi se u saopštenju.Kažu da zdravstvena zaštita, posebno u ruralnim područjima, nije jednako dostupna svim građanima i građankama, samim tim ni mladima iz ruralnih sredina.
"Kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih, čak 45 odsto njih je izjavilo da je konstantno zabrinuto zbog nečega, a 28 odsto da im se dešava da često zaplaču, dok više od polovine njih navodi da je u protekle dve godine doživelo bar jedan stresni događaj", piše u saopštenju.
Istraživanje je pokazalo i da osećanje potpune bezvrednosti navodi čak 12 odsto učenika/ca, dok sedam odsto učenika/ca navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života."Iako se ne može pouzdano utvrditi tačan broj, podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih što je otprilike jedna cela opština u Srbiji na godišnjem nivou", ističu.
Kako bi mladi u Srbiji ostvarili svoja prava i veću autonomiju, međunarodne organizacije smatraju da mladima treba ponuditi podršku koja je za njih smislena, koja omogućava njihovu samostalnost i osnaživanje.Navode i da je neophodno da se mladi slobodno izražavaju i da se shvate kao punopravni donosioci odluka o sopstvenom i društvenom životu.
U saopštenju se navodi da se mladi sa invaliditetom suočavaju sa dodatnim preprekama u nastavku obrazovanja ili zapošljavanju na otvorenom tržištu rada."Svi mladi ljudi, bez obzira na svoj identitet, uključujući etničku pripadnost, religiju, političko opredeljenje, ekonomski i društveni status, kao i seksualnu orijentaciju, treba da uživaju jednaka prava, slobode i zaštitu", zaključak je međunarodnih organizacija sa sedištem u Srbiji.
Kroz programe tih organizacija pruža se podrška hiljadama mladih u Srbiji i regionu, unapređuju se politike i zakonski okviri, i tako se glas mladih osnažuje.
"Neophodno je da mladi ostanu prepoznati među najvažnijim grupama nosioca ljudskih prava, jer čine jednu od najranjivijih, ali i najsnažnijih populacija u promovisanju vrednosti različitosti i solidarnosti. Poruka je jasna - mladi nisu sami i mladi su važni", navode u saopštenju.
