Prihvati invaliditet, u redu je biti različit!

Danas organizaciju čine osobe s invaliditetom i bez njega različitih struka, a početna ideja primarno se razvila u smeru poboljšanja položaja osoba s invaliditetom kroz kulturu i umetnost, kao i informisanje i aktivnosti u vezi sa zaštitom životne sredine.

– Naš najznačajniji i najdugoročniji projekat je festival „Uhvati film“, u okviru kojeg prikazujemo kratkometražne filmove s temom invaliditeta, koji se svake godine u septembru održava u Kulturnom centru Novog Sada – naglasila je potpredsednica KAO „Parnas“ Marijana Ramić. – Konkurs za izbor filmova raspišemo u martu i prijavljuju nam se autori iz svih krajeva sveta. Ti filmovi, osim umetničke vrednosti, imaju i edukativnu notu. Osim toga, imamo raznovrstan umetnički program, u okviru kojeg budu prikazana dostignuća i umetnički potencijali osoba s invaliditetom.

KAO „Parnas“ je i najprepoznatljiviji po festivalu „Uhvati film“, mada, po Marijaninim rečima, velika je verovatnoća da važi i obratno.

– Mislim da je „Uhvati film“ poznatiji nego sam „Parnas“, što je sasvim u redu – uz osmeh potvrđuje Marijana Ramić. – Međutim, osim festivala, trudimo se da se bavimo i drugim stvarima, te imamo mnogo ideja za projekte. Od prošle godine cilj nam je omladinski aktivizam, pogotovo nakon pozitivnih reakcija mnogih posetilaca festivala, koji su nam savetovali da bi sve to trebalo predstavljati i u školama, što smo i uradili.

Još jedan značajan projekat „Parnasa“, drugu godinu zaredom, jeste „Uhvati film, pusti predrasude“, koji je finansijski podržala Gradska uprava za sport i omladinu – Kancelarija za mlade.

– Možda zvuči neskromno, ali želim da kažem da je taj projekat izuzetno dobar i postoji velika potreba za njegovom realizacijom – ističe Marijana. – Odlazimo u srednje škole i, u skladu s uzrastom učenika, biramo filmove koje ćemo prikazati. Trudimo se da akteri filma budu mladi, da im film bude dovoljno dinamičan i zanimljiv, i da prikaže diskriminaciju. Zaista se pokazalo da su škole otvorene za tu ideju, a u evaluacijama nakon edukacija, učenici su nam napisali da su te teme slabo zastupljene u školskom obrazovanju, a s time se slabo susreću i van škole. Najpre ih na taj način edukujemo, nakon čega usledi razgovor u kojem im pružamo priliku da izraze svoje mišljenje i podstičemo ih da sami sebi daju odgovore. Sve se pokazalo kao vrlo uspešno, a njima je to zanimljivo. Edukacije vodimo koleginica i ja, ona je osoba s invaliditetom, ja sam osoba bez invaliditeta, što takođe bude primer inkluzije, na osnovu kojeg pokažemo na koji bi način trebalo da funkcioniše celo društvo. Pitanje položaja osoba s invaliditetom zapravo je pitanje svih nas.

Na pitanje znaju li osobu s invaliditetom, veoma čest odgovor mladih je odričan. Istina je da inkluzivno obrazovanje postoji, ali još nije zaživelo, pogotovo ne u srednjim školama koje su predstavnici „Parnasa“ obišli. Odgovor na pitanje zbog čega je tako ogleda se i u činjenici da većina škola nije pristupačna za kretanje osoba s motornim invaliditetom.

– Uprkos svemu, mladi su veoma spremni na saradnju, moram da kažem da su super, a trebalo bi da i mi, stariji, budemo spremni da promenimo svoju perspektivu prema mladima – smatra Marijana. – Mislim da takvi programi nedostaju. Za razliku od prethodne godine, ove smo projekat proširili i na fakultete, ali tu organizujemo tribine i dovodimo goste jer studenti drugačije shvataju temu. Svakako, važno je mlade upoznavati s tim.

Kao partneri, s Asocijacijom „Kulturanova“ i uz podršku OPENS-a, realizovali su projekat „Teatarnova“, koji je obuhvatao pozorišne radionice za sve, ali želeli su da uključe i osobe s invaliditetom.

– Osnovna ideja naše organizacije je da osobe s invaliditetom u kulturi budu deo onih koji stvaraju umetnička dela, a s druge strane, da budu deo aktivne publike. Na osnovu radionica, mladi su pravili scenario, a onda su tokom predstave komunicirali s publikom. Inkluzija je najvažniji motiv, a mi se trudimo da mlade naučimo da je invaliditet samo jedna od različitosti, kao što je, recimo, boja kose ili očiju.

Ipak, savet mladima je da izgrade kritički stav.

– Mladi su super, ali trebalo bi što više da razmišljaju i znaju da je u redu biti različit. Cilj svega što radimo je da osobe s invaliditetom budu naše komšije, prijatelji, ljubavni partneri, osobe koje će vas negde poslužiti na svom radnom mestu... da postanu vidljiviji i deo našeg života. Možemo mi i da mislimo da nemamo predrasude i da sve bude dobro, ali ako se ne družimo, ako nam je čudno da osoba s invaliditetom bude u vezi s osobom bez invaliditeta, to znači da imamo predrasude. Trebalo bi da živimo zajedno, a ne jedni pored drugih – poručuje Marijana Ramić.

B. Pavković

Projekat „Novi Sad – Omladinska prestonica Evrope 2019” realizuje DVP produkcija uz podršku Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.