Istraživanje manjina u Karpatskom basenu kao stvaranje vrednosti

Inicijativa je pokrenuta u subotu na savetovanju pod nazivom „Istraživanje manjina u Karpatskom basenu kao stvarnje vrednosti” koje je organizovao Akademski savet vojvođanskih Mađara u novosadskom studentskom domu „Evropa”.

– Savetovanje smo organizovali s ciljem da o toj temi razmenimo mišljenje i iskustva s predsednicima i direktorima takvih instituta koji već uspešno rade u regiji, kao i naučnicima istraživačima iz Srbije – rekao je za naš list Imre Lendak u ime Predsedništva Akademskog saveta vojvođanskih Mađara.

On je izrazio nadu da će inicijativa naići na pozitivan ođek kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i kod političara.

Predavanje na temu „Istraživanje manjina” održali su naučnici iz Mađarske, Rumunije i Srbije, među kojima i profesor dr Tibor Varadi, član SANU, dr Tamaš Korhec s Univerziteta „Union”, dr Iren Gabrić Molnar iz Subotice, dr Lazar Žolt s Novosadskog univerziteta i drugi.

Akademik Tibor Varadi se u svom izlaganju bavio razmišljanjima o istraživanju manjina i govorio je o istraživanjima koja su rađena o manjinama u okviru SANU. On je kazao da nam je istraživanje manjina postalo zadatak pre sto godina.

Pojam multikulturalizam ima različito tumačenje i u međunarodnim okvirima. Akademik dr Varadi izneo je primer Gornjeg Vakufa, koji je bio konkurisao za finansijsku podršku kod međunarodnih instituta za izgradnju autobuske stanice i u svom projektu naveo je da će autobuska stanica biti multikulturna jer će moći da je koriste svi: i Srbi i Hrvati i muslimani kao i svi drugi ljudi. Projekat je oduševio međunarodnog investitora i odobrio je novac za izgradnju multikulturalne autobuske stanice u Gornjem Vakufu.

– Ja sam u poslednjih nekoliko godina pokušao iz porodične arhive da sastavim dokument o tome kako su se odvijale brakorazvodne parnice manjina od pre 100 godina na ovim prostorima – naveo je profesor Varadi, koji je poreklom iz zrenjaninske advokatske porodice. – Pogledao sam dokumente o parnicama pokrenutim 1918. godine u Zrenjaninu, koji krajem te godine ni vojno ni administrativno više nije pripadao Mađarskoj. Parnice su se, međutim, još odvijale pred mađarskim kraljevskim sudom i 1919. godine u gornjem levom uglu spisa, gde je trebala da stoji taksena marka, bilo je napisano da taksene marke više nema. Godinu kasnije, 1920, kada je došlo do promene i zvaničan jezik suda je postao srpski, na spisu stoji „činjenično stanje”, ali u rečima koje su bile napisane srpski, slova „č”, „nj” i „s” bila su napisana mađarskim pismom. Taj period bismo danas nazvali tranzicijom, ali je interesantno da u istoriji prava nikad nisam nalazio na to kako se ta promena odvijala iz dana u dan.

On je rekao da u SANU postoji Odbor za proučavanje prava nacionalnih manjina i ljudskih prava, koji je u proteklih 20 godina objavio sedam naučnih radova o pravima nacionalnih manjina. Međutim, kako je Varadi naveo, do sredine devetdesetih Odbor se isključivo bavio pravima vangraničnih Srba.

– Od sredine devedesetih došlo je do važnih promena u radu Odbora. Počeo je da istražuje ne samo život vangraničnih Srba nego i nacionalnih manjina u Srbiji – kazao je on.

Smatra da je ta promena veoma važna jer argumentacije koje se grade na opštim problemima, u smislu da, ukoliko vojvođanski Mađari imaju prava da ostanu Mađari u Vojvodini, onda i Srbi u Mađarskoj imaju pravo da ostanu Srbi u Mađarskoj – dobiju veću verodostojnost.

– Na takvu argumentaciju s većom simpatijom gledaju ne samo vojvođanski Srbi i Mađari i Srbi i Mađari u Mađarskoj nego i spoljni posmatrači. Mnogo je lakše gledati sa simpatijom na nacionalne manjine u svojim sredinama, ako paralelno vidimo pripadnike svoje nacije koji u nekoj državi žive kao manjina – istakao je Varadi.   

Nekadašnji pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i prava nacionalnih zajednica Tamaš Korhec je rekao za naš list da je prilično teško sumirati sve ono što se događalo u proteklih 25 godina u Vojvodini u oblasti istraživanja manjina.

Koje su razlike u sudskoj praksi u državama kada na povredu manjinskih prava uloži žalbu priznata i nepriznata nacionalna zajednica? Dr Tamaš Korhec je izneo primer Bunjevaca, koji u Srbiji imaju status nacionalne manjine, dok u Mađarskoj nemaju.

– U Srbiji će njihova žalba biti razmatrana pred sudom, dok će u Mađarskoj žalba biti odbijena – kazao je Korhec.

– Svoj prvi rad sam objavio pre 23 godine i može se vrednovati kao naučni rad. Nažalost, u ovoj oblasti ima dosta manjkavosti koje bi trebalo ispraviti i dopuniti – naveo je Korhec. – Jedan od nedostataka je da smo istraživali dosta razbacano, uopšteno van sistema institucija. Najviše istraživanje je produkovao nevladin sektor, i to je ostavilo traga na kvalitet radova.

Po Korhecovoj oceni, o nacionalnim manjinama u Vojvodini imamo veoma malo publikacija, a objavljene su u vodećim engleskim naučnim časopisima.

– Nema nas mnogo koji istražujemo tu tematiku, ali se dešava da ne citiramo iz objavljenih radova jer ne znamo da ti radovi postoje pošto nisu objavljeni na vodećim mestima. Zato je jedan od mojih predloga da se napravi registar naučnih radova, i da uvedemo istraživanje manjina u sistem institucija. Trebalo bi da osnujemo akreditovanu manjinsku instituciju – rekao je Korhec.

Skup su pozdravili pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost dr Zoran Milošević i potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara i narodni poslanik Balint Pastor.

E. Marjanov